Čitava proizvodnja na Rajinim plećima

Mada je stočarstvo jedna od najrasprostranjenijih grana u Srbiji, osim ulaganja, stočare svakodnevno muče isti problemi. Nesiguran plasman i niske cene stoke, samo su neki od problema sa kojima se stočari bore. Ostvarena zarada nikad nije dovoljna da na pravi način plati sve uloženo.

Tradicija svinjarstva duga preko dve decenije

Domaćin Radoslav Filipović, iz sela Mala Moštanica, spada u red onih stočara koji svim ovim nedaćama uspešno odolevaju. Raja je u obrenovačkoj opštini, pa i šire, jedan od najuspešnijih odgajivača svinja. U ovom poslu on je već skoro dve i po decenije. Svoju proizvodnju, Radoslav je počeo davne 1992. godine, a od kako je ostao bez oca sam obavlja sav posao.

"Gajenjem svinja sam počeo da se bavim 1992. godine. Od 1994. godine sam počeo da povećavam sam obim proizvodnje. Najpre se to svelo na 4-5 rasnih grla, potom na oko desetak, da bi 2014. godine imao ukupno 25 krmača. Krajem prošle godine počeo sam da smanjujem proizvodnju, zbog obima posla koji sam obavljam. Dotada mi je u ovom poslu pomagao otac, koji mi više ne pomaže pa sam proizvodnju morao da smanjim", objašnjava Radoslav.

Kvalitet grla presudan za uspešnu proizvodnju

Ovaj domaćin naročito vodi računa o kvalitetu grla koje gaji. Dobar kvalitet znači brz prirast i rentabilnu proizvodnju. Broj krmača je pre nekoliko godina bio veći, ali je i današnja proizvodnja ozbiljna. Priplodni nerasti su posebna priča. Oni su u rangu najboljih u našoj zemlji. Ovaj domaćin je svoju računicu našao u prodaji prasadi, a dobar deo ovde odgojenih prasića kupuje se za priplod.

"Trenutno imam 16 krmača, dok se njih 4 nedavno oprasilo. Krmače u proseku prase od 12-14 prasadi. To su uglavno rase jorkšir i landras. Ja držim čiste rase, bez mešanja. Nerasti su veoma bitni. Legla uglavnom kupujem od istaknutih proizvođača, a retko to činim na reč. Leglo krmača koje kupujem uzimam isključivo u Velikoj Plani ili u Čeneju, kod Novog Sada sa njihovih farmi. To su svinje koje poseduju od 58-62% mesnatosti i čije je poreklo poznato, tako da su to veoma dobre konvencije. One variraju od 2.150 grama, do 2.320 grama po kilogramu prirasta. Dnevni prirast je 1120-1140 grama. Tako da je to jedan od malo boljih parametara", tvrdi Filipović.

On prasad uglavnom prodaje poznatijim kupcima, takoreći mesnim industrijama. Prema njegovim rečima klanicama odlazi 80% robe. Cenu uglavnom dogovara sa kupcem, bez osvrtanja na pijačne cene. Na taj način ostvaruje rentabilnost proizvodnje. "Dosta kupaca dolazi iz područja Tamnave, ima ih i iz Šumadije, kao i dela Mačve", ističe ovaj domaćin.

Ratarska proizvodnja kao dopuna

Uspešna stočarska proizvodnja podrazumeva i kvalitetnu ishranu grla. Raja, hranu za svoje svinje priprema sam, po proverenoj recepturi. Osim stočarstva, ovaj domaćin ima i malu ratarsku proizvodnju. On seje ječam i kukuruz, ali to pokriva samo deo potrebnih hraniva.

"Hranu za krmače i prasad sam proizvodim. Koristim i određene premikse koje mešam sa pšenicom. Ječma proizvedem onoliko koliko mi je potrebno za celu godinu, dok kukuruza ne uspevam da proizvedem dovoljno, pa sam primoran da ga kupujem. Sve zavisi od godine. Međutim, ove godine se nadam dobrom rodu kukuruza, koji sam posejao, ali ne verujem da ću uspeti da poklopim više od 2/3 stočne hrane, pa ću biti primoran ponovo da ga kupim", zaključuje Radoslav.

Filipović planira da i narednih godina održi ovaj obim proizvodnje. Iako uslova za širenje za sada nema, on će se potruditi da kvalitet njegovih svinja i dalje bude standardno visok.

Foto: bigstockphoto.com, agnormark