Doveli krave pred zgradu parlamenta - šta traže nemački stočari?

Ekološka organizacija Grinpis i radna grupa za ruralnu poljoprivredu (AbL) protestvovali su ovaj utorak ispred zgrade nemačkog parlamenta, Raihštaga, u samom centru Berlina. Doveli su i stado krava, a tema protesta bila je veća dobrobit životinja. Traže više ispaše za muzne krave i pravednije cene mleka.

Krava na pašnjaku ugrožena vrsta

Pozvali su ministra poljoprivrede Džema Uzdemira (Zeleni) da ovaj način uzgoja finansira kroz nacionalni program. Poručuju da ispaša mlečnih krava ima budućnost samo ako postoje ekonomske perspektive za ruralnu poljoprivredu.

Prema Grinpisu je 2010. godine još 42 odsto stoke imalo pristup pašnjaku, a deset godina kasnije to je bilo samo 31 odsto.

"Krava na pašnjaku je degenerisana u ugroženu vrstu u Nemačkoj", rekao je stručnjak za poljoprivredu ove ekološke organizacije Lase van Aken. 
 
Poručuju da je ispaša primerena ovoj vrsti stoke i da ima pozitivan učinak na zdravlje životinja. Osim toga, pašnjaci skladište znatno više ugljenika u zemljištu od obradivih površina i pomažu u očuvanju bioraznolikosti.

Tržište mleka nije funkcionalno

"Potrebno nam je uvođenje nacionalne podrške za uzgoj mlečnih krava na pašnjacima i značajno poboljšanje položaja nas poljoprivrednika u lancu vrednosti. Relativno dobre cene prošle godine ne mogu sakriti činjenicu da još uvek ne postoji funkcionalno tržište mleka", izjavio je proizvođač mleka član AbL-a Otmar Ilčman. 

So werden Kühe in Deutschland normalerweise nicht gehalten: draußen und auf Gras. Die Rinder des Hofs "Stolze Kuh" sind tatsächlich eine Ausnahme. Gemeinsam mit dem Betrieb demonstrieren wir heute dafür, dass alle Kühe #Weidehaltung bekommen! ☘️? pic.twitter.com/p9FigrKDqF

— Greenpeace e.V. (@greenpeace_de) May 16, 2023

U svom saopštenju Grinpis upozorava da su zbog niske cene mleka mnoge farme poslednjih godina morale izabrati jedan od dva puta: rasti ili odustati.

Manje farmi, a gotovo isti broj krava?

Između 2010. i 2021. čak je 40 odsto proizvođača mleka prestalo s radom. Međutim, broj mlečnih krava u istom je periodu smanjen za samo šest odsto. To je moguće samo zato što je prosečan broj krava po farmi povećan sa 46 na 70. "

Nisu se promenile samo farme, već i životinje. U proteklih 30 godina prosečni godišnji prinos mleka se optimizacijom uzgoja i hranjenja gotovo udvostručio sa 4.700 litara na 8.500 litara", poručuju. 

Kažu kako sve to nije bez posledica. Mlečne krave drže se u boksovima, jer što je stado veće, to je više posla potrebno da se životinje izvedu na pašnjak. Osim toga, mnoge farme mlečnih krava više nemaju potreban prostor za slobodno kretanje. Takođe, visoki prinosi mleka gotovo isključuju ispašu.

"Krava fiziološki nije sposobna apsorbovati dovoljno energije iz ispaše da proizvede 10.000 litara mleka godišnje. Za to joj je potrebna koncentrisana hrana kao što je kukuruzna silaža i zrno."

Ističu da je ovakav način uzgoja problematičan iz više razloga. Najznačajniji je taj, navode, da se krave takmiče s ljudima za hranu. Od oko 16,6 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta u Nemačkoj, 60 odsto se koristi za proizvodnju stočne hrane. Na većem delu ove površine intenzivno se uzgaja krmno bilje. Ali, stočne hrane nema dovoljno za prehranu domaće stoke, pa se stočna hrana uvozi i iz inostranstva.