Drastičan pad cena svinjskog mesa u Kini ima veliki uticaj na globalno tržište

Završila se kineska nova godina, poznata i kao prolećni festival, a s njom i potražnja za svinjskim mesom. Odmah nakon 1. februara kada je održan taj državni praznik pale su cene živih svinja na terminskom tržištu u Dalianu i iznosile su 12.500 juana po toni žive vage (1.650 evra/t). To je najniža vrednost od prethodno rekordno niske u septembru prošle godine, navodi Agararheute. 

Uporedivši s istim razdobljem u 2021., one su niže za čak 60 odsto što zabrinjava tamošnje velike kompanije za uzgoj svinja, koje su, setimo se samo, uložile milijarde dolara u velike pogone, nebodere sa po 12 spratova za uzgoj ovih životinja. Danas zbrajaju gubitke. 

Uticaj na svetsko tržište

Negativan uticaj ovakve situacije osetiće se i na svetskom tržištu, posebno onom u Evropskoj uniji, koje i samo beleži pad otkupne cene svinja i gomilanje zaliha, a pored toga, smanjiće i uvoz. On je već ograničen činjenicom da se Kina strogo čuva od afričke svinjske kuge. 

Koliki uticaj ima na zemlje izvoznice govori činjenica da je Italija u februaru u dve svoje regije zabranila brojne aktivnosti na otvorenom, a sve kako ne bi došlo do širenja zaraze i moguće zabrane izvoza. A kada se ta bolest pojavila u Nemačkoj 2020. godine, Kina je zabranila uvoz svinjetine iz te zemlje što je dovelo do velikih turbulencija na tržištu. 

Gomilaju zalihe za državne rezerve

Kako se kineska proizvodnja svinjskog mesa naglo oporavila nakon ASK-a, a ponuda nastavila da raste, za očekivati je da će cene nastaviti padati čak i nakon proećnog festivala. Tamošnje vlasti su 8. februara saopštile da prikupljaju zalihe svinjetine za državne rezerve. 

U Kini je 2020. proizvedeno oko 41,13 miliona tona ovoga mesa, što je blagi pad u odnosu na oko 42,6 mil. t u 2021., navodi Statista. Svinjetina čini oko 56 odsto celokupne kineske mesne industrije. Tamo je daleko najomiljenija i najviše konzumirana vrsta mesa u ishrani. Domaća potrošnja po glavi stanovnika u proseku prelazi 30 kilograma.