Prolećna kriza u Švedskoj sada eskalira i već na jesen bi mogla postati dramatična. Prouzrokovana je kombinacijom smanjene potražnje iz Azije, ruskog zaustavljanja uvoza kao odgovor na sankcije EU i nivoa troškova koji je viši od onih u konkurentnim zemljama.
Prolećna kriza u Švedskoj sada eskalira i već na jesen bi mogla postati dramatična. Prouzrokovana je kombinacijom smanjene potražnje iz Azije, ruskog zaustavljanja uvoza kao odgovor na sankcije EU i nivoa troškova koji je viši od onih u konkurentnim zemljama.
Poljoprivrednici pozivaju ministra za ruralna područja na sastanak kod jednog švedskog mlekara da bi se uverio da nije reč o gubitku samo nekoliko krava. Pitanje je kakvu će naknadu dobiti švedski mlekari - jer se svetske cene i spoljna politika drugih država ne mogu promeniti.
Švedskoj vladi je postavljeno pitanje: da li želi da zadrži švedsko mleko. Ako želi, treba požuriti jer odluka o tome šta će od švedske mlečne proizvodnje ostati, pada u idućih pola godine. Švedski mlekari dočekuju krizu u goroj početnoj poziciji jer imaju veće troškove zbog političkih odluka, pre svega u pogledu dobrobiti životinja i zaštite životne sredine.
Konkretan primer je jedinstveni švedski zakon o ispaši. Ispaša je voljeni simbol švedske proizvodnje mleka, ali je košta u pogledu većeg radnog uloga i smanjene proizvodnosti. I u Finskoj, koja nema zakon o ispaši - veći deo krava leti ide na ispašu, ali za razliku od Švedske, tamošnji seljaci primaju ekonomsku naknadu stvarnog troška.
Drugo važno političko pitanje je porez na dizel. Jako je važno da vlada sprovede zaključak u prolećnom proračunu za povrat novca seljačkim gazdinstvima i da ga poveća na 3 krune po litru. Osim toga, treba što pre ostvariti obećanje o državnim kreditnim garancijama i pobrinuti se da se isplate EU podsticaja ne otegnu još više.
Potrošači žele švedsko mleko i mlečne proizvode i mnogi su spremni da plate malo više, ne samo za brigu seljaka o životinjama, životnoj sredini i narodnom zdravlju, nego i da bi krajolik ostao otvoren i da bi se stvarala radna mesta u celoj zemlji. Činimo sve što možemo da jasno obeležimo svoje proizvode tako da ih je lako pronaći u frižiderima.
To, međutim, nije dovoljno. S današnjom cenom mleka, Švedska rizikuje gubitak velikog dela svojih mlekara. Odluka da se prekine proizvodnja je poslednji drastični potez, nakon što su preduzetnici učinili sve što su mogli da srežu troškove, smanje izdatke i efektiviziraju. Stanje je izuzetno teško, a verovatno još nisu dotakli dno mlečne krize.
Ministar za ruralna područja Sven-Erik Bušt bio je tokom proleća angažovani sagovornik i zajedno sa Seljačkim savezom i Mlečnom delegacijom postigao sporazum o zajedničkom planu delovanja. "Mi seljaci radimo na našem delu liste mera, ali nam je sada potrebno nedvosmisleno preuzimanje političke odgovornosti. Moramo da znamo kako ministar i vlada gledaju na vrednosti koje se stvaraju u proizvodnji mleka:
Želite li kupiti mleko, sir i jogurt s mlekarskih gazdinstava na kojima je briga za životinje u svetskoj klasi i uz izuzetno nisku upotrebu antibiotika? Želite li da zadržite otvoren krajolik i biološku raznovrsnost koju stvaraju mlečne krave na ispaši? Želite li da zadržite proizvodnju mleka kojoj u prilagođavanju klimi nema premca u svetu? Želite li da zadržite otprilike 20.000 radnih mesta koje stvara švedska proizvodnja mleka? U tom slučaju morate podržati mlekare i to mora da se vidi u jesenjem proračunu vlade", kaže Helena Jonson, predsednica švedskog Seljačkog saveza i Pale Borgstrom, mlekar i predsednik Mlečne delegacije Saveza.
Tagovi
Autorka
