I u osamdesetoj uzgaja konje i vozi fijakere!

Jovan Lepir na svom imanju, u Brestovčini nadomak Gradiške, koje u mnogome podseća na vojvođanski salaš, ima mnogo toga zanimljivog za da pokaže. Sedam rasnih konja nalazi se u štalama, ispred kuće luksuzni svatovski fijaker, posavska kola i trenažni fijaker. Nedaleko od kuće plantaža od osam hektara kruške. Radno vreme ovog osamdesetogodišnjaka traje preko celog dana, doduše sa nekoliko pauza, kada poseti svoje prijatelje u konjičkom klubu "Posavko", ode u nabavku ili prelista štampu. Ljubav prema konjima prisutna je od ranog detinjstva, što potkrepljuje crno - belim fotografijama na starom zidnom kalendaru.

"Moji roditelji su imali uvek dobre radne konje i zaprežna kola, koja su nam bila prevozno sredstvo. Evo, na ovoj slici su moja majka i otac i naravno ja kao mali dečak sa njima. Volim konje, iako je ovo najnepovoljniji trenutak za konjarstvo, jer konji više ne privređuju, već se drže iz ljubavi", kaže Jovan.

Paradnim fijakerom obišao nekoliko gradova

U Jovanovim štalama se nalazi sedam konja, arapske i lipicanske rase. Arapi su za jahanje, a lipicaneri za fijaker i posavska kola. Jovan ih dobro hrani, timari i svakodnevno razgovara sa njima. I ove godine ih priprema za vašare, skupove, svatove i izlete.

"Ja i moj veliki prijatelj Mićo Ristić svake godine pripremimo paradne fijakere za gradiški vašar. Uživamo i na konjičkim trkama tu na hipodromu, ali i izletima na Motajicu, planinu između Srpca, Prnjavora i Dervente, Moštanicu kod Dubice ili kad nas neko pozove u svatove. Iako su teška vremena, konjarstvo ne izumire, raduje me činjenica da ima dosta mladih ljudi koji vole i gaje konje", kaže Jovan.

Proizveo više od dva miliona sadnica voća

Ovaj veliki zaljubljenik u konje i fijakere ubraja se i u najpoznatije voćare u Bosni i Hercegovini. Čitav niz godina Jovan se bavio kalemarstvom, proizvodnjom kruške i najboljih voćnih rakija. Kalemarstvo je otišlo u istoriju, a plantaža kruške je u maksimalnoj eksploataciji:

"Proizveo sam više od dva miliona podloga, koje smo kalemili ovde za potrebe voćara širom Bosne i Hercegovine. Dosta je brda zasađeno mojim sadnicama, ponosan sam na to. Iako je rađeno u teškim vremenima, ipak sam se nadao da će biti prinosa i zarade. I zarađivali smo i ja i voćari koji su kupovali sadnice od mene. Ovo je dobar posao i preporučujem ga mladim ljudima, neće se pokajati, neka poslušaju čika Jovu".

Godinama bio uspešan direktor

Veoma je zanimljiva činjenica da je Jovan Lepir jedan od najpoznatijih direktora, ne samo u Gradišci, već i šire. Iza njega je radni vek od 40 godina, u kome je, kako kaže, samo sedam meseci bio službenik, a sve ostalo vreme rukovodilac. Bio je i ostao vrstan ekonomista.

"Preko 30 godina sam bio direktor. Za to vreme, a direktorovao sam u nekoliko preduzeća, nikada mi žiro račun nije bio blokiran, a plata je u većini slučajeva bila prvog u sledećem mesecu. Radnici su to znali da cene, jer su bili svesni da bolje radno mesto nigde neće naći", kaže Jovan.

S obzirom na to da ove godine navršava punih 80 godina, što je ugravirano i na njegovom grbu na svečanom fijakeru, Jovan Lepir se kao počasni predsednik Saveza konjičkih organizacija RS i član uprave konjičkog kluba "Posavko" obratio mlađim drugovima sa namerom da više ne seda u fijaker. Rekao i porekao. Razlog je više nego nesvakidašnje prirode.

"Gledam juče, britanska kraljica Elizabeta jaše konja pored Temze iako je starija 11 godina od mene. Premda nisam kralj osećam se još uvek kao princ i obećavam - ponovo će čika Jovan upregnuti rasne lipicanere i sesti u svoj fijaker. Nakrivim šešir, pa polako drumom, samo da se lepo vreme ustali", kaže Jovan Lepir, veliki zaljubljenik u konje, voćarstvo i poljoprivredu.

Foto: Boško Grgić