Izazovi malih poljoprivrednika juga Srbije

Poljoprivreda je način života i jedini izvor sigurnosti za porodicu Jovanović iz Bogdanovca, u okilini Bujanovca. Jovanoviće kao i druge male poljoprivrednike u ruralnim delovima Srbije muče mnogi problemi. Uprkos njima, Stanoje Jovanović glava porodice se u potpunosti okrenuo selu.

Koze umesto posla u gradu

Uvidevši da se za poslove u gradu mogu ostvariti samo neredovna i niska primanja koja šestočlanoj porodici ne mogu da obezbede egzistenciju, Jovanović je odlučio da odustane od njih. Posao u firmi zamenio je odgojem koza, a sada zarađuje prodajom mleka i sira.

“Radio sam u Simpu nepunu deceniju, zatim šest godina bio vozač na autoputu, ali sam prošle godine napustio posao, jer više nisam mogao da opstanem i odlučio da se intenzivnije posvetim kozarstvu. Do tada sam čuvao tek po nekoliko koza, za potrebe domaćinstva. Kada sam rešio da mi kozarstvo bude zanimanje kupio sam 26 umatičenih grla alpino rase, a sada imam 45 sa jaradima. Planiram da imam stado do 50 grla, dalje ne bih širio posao. Kozarstvo je porodični posao, a u sezoni sakupljamo i šumske plodove, pečurke i lekovito bilje. Za svoje potrebe gajimo povrće, čisto i prirodno, bez korišćenja pesticida i mineralnih đubriva”, kaže Stanoje.

Mali polljoprivrednici, a problemi veliki

Od proizvodnje do pronalaženja tržišta mnogo je prepreka i mali poljoprivrednici, pod pritiskom velikih igrača na tržištu, u teškom su položaju. Onima u selu Bogdanovci još je teže ako se uzme u obzir činjenica da od sela do pijace u Bujanovcu, gde prodaju svoje proizvode moraju u putu da pređu i deo u dužini tri kilometra koji je neafaltiran.

“Kozarstvo, po mom mišljenju, jeste isplatljivo, ali bilo bi nammnogo lakše kada bi postojao otkup kozjeg mleka. U selu ima još ljudi koji uzgajaju koze, po desetak i više grla, ali nam je tržište neizvesno, ko se kako snađe. Otkup poljoprivrednih proizvoda je uopšte veliki problem. Prepušteni smo nakupcima koji nas ucenjuju za svaki proizvod. Kad odavde pođemo do grada nema asfalta, put je u katastrofalnom stanju, posebno kada su kiše i snegovi. Bili smo u više navrata i kod predsednika Opštine na razgovoru, ali nismo imali sreće”, kaže Jovanović.

Udruženje poljoprivrednika "Rujen"

U pokušaju da postanu vidljiviji i efikasniji u rešavanju problema i tako postanu konkuretniji na tržištu, meštani Bogdanovca i još nekoliko sela sa područja bujanovačke opštine osnovali su Udruženje poljoprivrednika "Rujen" Ljiljanče. Ali, prema rečima Jovanovića, za sada poljoprivrednici nisu pokazali zainteresovanost da budu članovi Udruženja, a ako bi bilo više njih u Udruženju postigli bi se bolji uslovi.

“Udruženje poljoprivrednika "Rujen" formirano je pre godinu i po na moju incijativu. Trenutno imamo 20 članova što je malo, ali se nadamo da će nas vremenom biti više. Do sada smo preko udruženja nabavljali seme kukuruza i pšenice. Kad bi nas bilo u većem broju, mogli bi smo mnogo više da postignemo, a ovako svi hoće da prođu jeftinije ali niko neće da se učlani."

Jovanović ističe i da su mali proizvođači prepušteni sami sebi i jedino udruženim snagama mogu da se izbe za sopstveno očuvanje. "Verujem da bi rešavanjem ključnih problema više ljudi razmišljlo o povratku na selo. I okretanje mladih ka selu je i te kako važno, ali oni bi najpre morali dobro da razmisle pre nego što se odluče za takav poduhvat. Činjenica je da u poljoprivredi nema praznika, godišnjih odmora, kafića", zaključuje Stanoje.

Foto: Stanoje Jovanović