• Ishrana koza
  • 25.01.2020. 10:00

Kako da prilagodite obrok koza, s obzirom na godišnje doba, parenje i laktaciju

Pre nekoliko dana pisali smo preporuke za optimalnu ishranu jaradi, a danas vam donosimo savete stručnjaka Srđana Kostića iz PSSRS, o načinu iskorišćavanja hrane i podmirivanja potreba koza.

Foto: Pixabay/caenhillcc
  • 108
  • 23
  • 0

Pre nekoliko dana pisali smo preporuke za optimalnu ishranu jaradi, a danas vam donosimo savete stručnjaka Srđana Kostića iz PSSRS, o načinu iskorišćavanja hrane i podmirivanja potreba koza.

Kako navodi Kostić, koze vole raznovrsnu hranu i često je menjaju, što pozitivno deluje na apetit, a samim tim i na proizvodnju. Takođe, kod koza u ishrani je u značajnoj meri zastupljeno brstenje, više nego kod ostalih preživara, tako da je dobro kada na pašnjacima koje iskorišćavaju koze, bude žbunja i niskog drveća. Izbor zelenih biljaka koje ove životinje mogu da koriste veoma je širok i to je gotovo svaka biljka koja raste na našim područjima. Za razliku od ovaca, koze mogu da jedu i vrlo aromatične biljke, s tim da je koza specifična po tome što neće uzeti hranu koja je ostala posle neke druge koze. Takođe, prave razliku između različitih ukusa: gorkog, slatkog, slanog i kiselog i zapaženo je da mogu da jedu više hrane sa gorkim ukusom nego goveda.

Stvaranje telesnih rezervi

"Pošto po jedinici telesne mase koze mogu da izluče i do 1,5 puta više suve materije mleka nego mlečne krave, potrebe koza u laktaciji su relativno velike. U osnovi, način balansiranja obroka za koze ne razlikuje se mnogo od onog koji se primenjuje kod krava u laktaciji. Razlika je u tome što koze koriste daleko veći broj hraniva i što se mnoga od njih mogu dobiti vrlo jeftino ili čak i besplatno. Po litru namuženog mleka, one troše manje kvalitetne hrane od krava", naglašava Kostić.

Preporuke stručnjaka za optimalnu ishranu jaradi

Dodaje i to da bi se uspešno sastavljali obroci za koze, potrebno je poznavati promene u njihovom metabolitičkom ciklusu tokom godine. Naime, u toku godine smenjuju se periodi u kojima koza stvara rezerve u svome telu, sa onima kada ih ona troši. Dakle, u periodima kada najintenzivnije proizvodi mleko (proleće i rano leto) ona ne može da ostvari obim konzumiranja hranljivih materija za zadovoljenje te proizvodnje. Tokom kasnog leta, jeseni i početka zime proizvodnja mleka je manja, kao i potrebe za razvoj ploda. U tom periodu ona može da konzumira više hrane nego što je potrebno za proizvodnju i tako stvara telesne rezerve.

Koliko hrane dati u koje godišnje doba?

Ovaj stručnjak objašnjava kako je metabolizam koze na najnižem nivou u ranu jesen, oko tri nedelje pred početak sezone parenja. U tom periodu količina mleka znatno se smanjuje. Hrana koja najbolje odgovara tom periodu je grublja i suva. Čim se proizvodnja stabilizuje na nižem nivou, apetit koze počinje da se povećava. Ishrana u toku narednih mesec dana veoma je važna kako za njenu plodnost tako i za stvaranje telesnih rezervi. Obrok treba da bude bogat celuluzom i energijom, a trebalo bi da se većim delom sastoji od suvih kabastih hraniva uz izvestan dodatak koncentrata. Energetska vrednost obroka treba da bude kao u vreme najviše proizvodnje.

Kada sezona parenja jednom prođe, mlečnost i apetit koza postepeno opada sve do sredine zime. Obroci u ovom periodu i dalje treba da budu bogati u energiji i celulozi. Od sredine zime procesi metabolizma se postepeno ubrzavaju i tada kozama treba da se obezbedi dovoljno kvalitetne hrane. Treba voditi računa o tome da se bremenita koza zasuši bar šest nedelja pred partus. Obilnija ishrana tokom bremenitosti dovodi do toga da se dobijaju krupnija jarad. Ako je obrok bogat u mineralima, kostur jareta može da bude vrlo čvrst što može da dovede do problema pri partusu.

Paziti da ne dođe do poremećaja u varenju hrane

"Tokom poslednjih osam nedelja bremenitosti, porast ploda je najveća i zbog toga obrok mora da postane bogatiji u energiji, proteinima i mineralima. Po hranljivoj vrednosti obok treba da bude identičan kao onaj koji koza dobija u vreme najveće proizvodnje mleka. Ovaj obim konzumiranih hranljivih materija treba da se postigne u vreme pred partus", savetuje Kostić i dodaje da tokom visoke bremenitosti obrok mora ne samo da zadovolji kvantitativne potrebe životinja već i da se odlikuje veoma dobro definisanim osobinama.

Ako je konzumiranje koncentrata veće nego unos kabastih hraniva, može da dođe do poremećaja u varenju. Zato se preporučuje da u ovom periodu koze imaju bar 1,7 kg suve materije iz kabastih hraniva na 100 kg telesne mase, a količine koncentrata da se postepeno povećavaju do postizanja maksimalne količine od 400 - 500 grama suve materije na 100 kilograma telesne mase. Iz svega navedenog zaključak je da je kvalitet kabaste hrane osnovni faktor od koga zavisi dobra proizvodnja tokom čitave laktacije.

"Par dana pre i posle jarenja obrok treba da bude umanjen i pretežno sastavljen od kvalitetnijih kabastih hraniva da bi se smanjila mogućnost preranog ili obilnog nalivanja mleka. Nakon ovog kratkog perioda, obrok treba da se vrati na onaj obim kakav je bio pred partus i da ostane takav tri do četiri nedelje. Kada se laktacija stabilizuje, koza može da se hrani čak i nešto ispod normativa za njenu proizvodnju jer ona u to vreme intenzivno koristi ranije stvorene rezerve energije i proteina za sintezu mleka. Zbog toga može da se smatra kao normalna pojava određeni gubitak telesne mase kod koza tokom prvih meseci laktacije", savetuje ovaj stručnjak za PSSRS.


Tagovi

Period laktacije Period bremenitosti Ishrana koza Iskorišćavanje hrane Telesne rezerve


Autorka

Karolina Rastija

Karolina je magistrirala agroekonomiju, sa iskustvom u poljoprivredi, a svoje znanje i savete deli sa čitaocima Agrokluba!