Kako se afrička svinjska kuga proširila svetom - hranom iz aviona?

Kina je zabranila direktan i indirektan uvoz domaćih i divljih svinja iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine zbog pojave afričke svinjske kuge (ASK). Sve životinje koje iz tih država uđu na teritorij Kine biće vraćene u zemlju porekla ili usmrćene, izvestila je kineska carinska uprava.

Rezultat je ovo pojave ASK-a na našim prostorima u poslednjih 20-ak dana. 

U Srbiji se još početkom maja pojavila u Mrčajevcima, zatim kod Pančeva, Zrenjanina, a nedavno i u Boru. Tačnije, od početka godine registrovana je u ukupno 66 mesta i lovišta, navodi se u izveštaju Uprave za veterinu 

U Bijeljini, BiH, potvrđena 22. juna, zaključno sa 6. julem tamo je eutanazirano skoro 1.690 svinja, a bolest je potvrđena u 49 domaćinstava. 

U Hrvatskoj su zbog ASK-a postavljeni punktovi s policijskim nadzorom, a krajem prošle nedelje, nakon Vukovarsko-srijemske, potvrđena je njena pojava i u Brodsko-posavskoj županiji. 

Uz štetu koju imaju domaćinstva čija su stada zaražena, trpe je i ostali svinjari pa tako jedan naš čitalac kaže kako sada niko neće da kupi prase.

"Ovi koji su sada 20 kg, za mesec dana će biti 30+, i šta onda s njima", pita se. 

Sektor proizvodnje svinjskog mesa u Evropi je ugrožen već duže vreme jer afrička svinjska kuga na našem je kontinentu prisutna već godinama. 

Zaraženi ostaci hrane iz aviona 

Prvi put opisana je u Keniji 1921. godine, sredinom 20. veka naglo se širi u države istočne i subsaharske Afrike, a prva pojava ASK izvan područja tog kontinenta zabeležena je u Portugalu 1957. godine. 

Raširila se nakon hranjenja svinja zaraženim ostacima hrane iz aviona koji je doleteo iz Afrike, piše prof. dr. sc. Lorena Jemrešić u svom radu "Istorija i proširenost afričke svinjske kuge". Infekcija je ubrzo dokazana i u Španiji, a nakon toga se sporadično javljala i u drugim državama. Početkom 90-ih je iskorenjena u Evropi, osim u italijanskoj Sardiniji gde je prisutna i danas. 

U međuvremenu je stigla i na druge kontinente, 2007. se pojavila u Gruziji, nakon toga u Rusiji, a onda i u Ukrajini 2012. te Belorusiji 2013. Evropska unija se nije mogla dugo odupirati pa je ASK potvrđena 2014. u Litvaniji, kod populacije divljih svinja. Širi se i u druge evropske države, a onda se 2018. godine pojavila i u Kini. U godinama koje su usledile, krda su bila devastirana, a štete ogromne.

Kada je u septembru 2020. potvrđena u Nemačkoj, svi su strahovali zbog zabrane izvoza mesa u Kinu, što se ubrzo i desilo. Do tada je nemački izvoz svinjetine u tu zemlju bio vredan oko milijardu evra godišnje. 

Ovaj se sektor u Kini u međuvremenu oporavljao dok je u Evropskoj uniji išao silaznom putanjom. U leto 2021. ponovo su potvrđeni slučajevi u Nemačkoj gde su čak davali 200 evra po svinji stočarima koji odustaju od uzgoja. U Danskoj su odstrelili sve divlje svinje radi prevencije, harala je i Poljskom, Mađarskom, Italijom, a onda u februaru 2022. došla i u Srbiju. Do juna ove godine bilo je zatišje, a onda je eskaliralo. 

Osim u regiji, prisutna je u Poljskoj, Francuskoj, Italiji, Litvaniji, Rusiji, Rumuniji i mnogim drugim zemljama Evrope i sveta, a što se može videti na mapi objavljenoj na stranici pig333.

Veliki ekonomski udarac

Ova je bolest ogroman ekonomski udarac zadala Kini kao najvećem proizvođaču svinjskog mesa te su se okrenuli uvozu iz Brazila.

Evropska unija se počela oporavljati 2020. godine kada je izvezla 6,31 milion tona svinjskog mesa, uključujući i nusproizvode. Tada je vrednost poslovanja sa Kinom bila ukupno 7,13 milijardi evra čineći povećanje od čak 53,6 odsto u odnosu na godinu pre kada je prodato 3,35 miliona tona. To bi značilo da je skoro svaka druga tona isporučena u Kinu.

Prema poslednjem izveštaju STIPS-a, na pijaci žive stoke u Kragujevcu došlo je do rasta cene tovnih svinja telesne mase od 80 do 120 kilograma na dominantnih 250 din/kg. Za razliku od njih niža je bila cena prasadi telesne mase od 16 do 25 kilograma (350 din/kg). Pad otkupne cene tovnih svinja telesne mase od 80 do 120 kilograma zabeležen je poslednje cedmice juna u klanicama na području Južno-Banatskog regiona Dominirao je iznos od 260 din/kg.

Držite se pravila 

Stoga je važno držati se pravila uzgoja, a glavnu kariku u lancu su uzgajivači svinja i lovci. 

Kako prepoznati i sprečiti da se afrička kuga svinja ne pojavi u vašim oborima?

Bolest se vrlo lako može proširiti direktnim kontaktom sa zaraženim domaćim ili divljim svinjama; nedirektnim kontaktom pri gutanju kontaminirane hrane kao što su ostaci hrane, napoj ili otpaci; ugrizom zaraženih krpelja te kontaktom s kontaminiranom opremom, poput odeće, poljoprivredne opreme i vozila.