Kako sprečiti griženje repa kod svinja?

Griženje repova kod prasadi u tovu je pojava koju treba izbeći. Osim repa, oni grizu uši, noge, čak i delove trupa. Pojava kanibalizma javlja se zbog previše grla na malom prostoru, dosade, neadekvatne hrane, prostirke i brzo se širi među jedinkama.

U prirodi su svinje zaokupljene potragom za hranom, stalno nešto ruju, istražuju. Međutim, kada su zatvorene, te aktivnosti izostaju. Zbog toga valja razmisliti kako da im se pažnja usmeri na nešto novo i hranu, jer ova pojava negativno deluje na zdravlje i dovodi do pojave infekcija.

Lečenje posledica je dodatni trošak, a potrebno je angažovati više radne snage koja će se brinuti o povređenim i bolesnim životinjama. Stoga je potrebno preduzeti radnje koje će to sprečiti.

Svinje moraju da budu zauzete

Ovaj problem, prema pisanju Agrarheute, može biti rešen korišćenjem različitih predmeta pa čak i igrački. Prema novom Pravilniku o dobrobiti životinja i stočarstvu, svinje bi u svakom trenutku trebalo da imaju pristup organskom materijalu, bogatom vlaknima koji će ih na neki način zabaviti. Pri tome treba izbaciti plastične delove zbog opasnosti od pucanja i mogućnosti da ih životinja proguta. U skladu s tim su testirani različiti proizvodi. 

Reč je o inovacijama privlačnima ovim životinjama, a koje su ujedno praktične, čvrste, izdržljive, jeftine te zahtevaju što manje održavanja.

U Oberen Hardthof, istraživačkoj stanici Univerziteta u Gisenu, razvijena su četiri tipa igrački koje ispunjavaju zakonske zahteve. Test je urađen za ogledalo, svojevrsne viseće lance sa komadima drveta, predmete/igračke postavljene u tor kao i bubanj hranilicu. 

U testu su se igračke koje su bile rutinski dostupne u toru, pokazale kao najmanje popularne. Upotrebljavani su samo oko četiri puta svakih pola sata, dok su ogledalo i lanci bili umereno privlačni.

Najatraktivnija je bila bubanj hranilica sa peletima koju su životinje koristile 13,5 puta svakih pola sata. Dakle, pokazalo se da je dobijanje hrane i vode najjača motivacija za svinje jer je upravo to ono što rade u prirodi. A prasad je brzo naučila da rukuje uređajem.

Faktor ishrane

Ali, do pojave kanibalizma ne dolazi samo zbog dosade. Prema pisanju Pigprogress, tome doprinose i drugi faktori. Studija koju su sproveli istraživači sa Odseka za nauku o životinjama Univerziteta Aarhus u Danskoj, imala je za cilj da preispita moguće, ali još uvek nedokazane faktore rizika od griženja repa kod svinja u razvoju, u vezi sa sastavom i snabdevanjem hranom kao i njihovom interakcijom sa zdravljem creva i ponašanjem kroz mikrobiotu. Studija sugeriše da su faktori povezani sa nedovoljnom ili pak prevelikom zalihom proteina (uključujući triptofan), nedostatkom sitosti, pravom veličinom čestica hrane, niskim sadržajem vlakana u ishrani te ograničenim brojem mesta za hranjenje.

Usled toga dolazi do socijalnog stresa, čira na želucu, disbioze crevne mikrobiote, poremećaja crevnog epitela i osetljivosti životinje što može kumulativno dovesti do griženja repa, zaključio je tim predvođen Sesil Kobek-Kjeldager.

U zaključku ove studije istraživači predlažu da se neravnoteža u ishrani treba ispraviti te predlaže pristup koji se temelji na integritetu svinja, uključujući njihovo zdravlje creva, sitost, korisnu crevnu mikrobiotu te adekvatno snabdevanje hranom. Pritom, savetuju, treba izbegavati društveni stres kako bi se ublažilo griženje repa.

Takođe, ovaj problem može da se reši dodavanjem većih količina slame u objekte sa svinjama i uvođenjem većeg udela sveže neprerađene hrane u njihovu ishranu. Dodavanje slame bilo je najdelotvornije u torovima gde je ova mera redovno primenjivana, a uvođenje samo osam odsto sirove hrane u dnevne obroke je doprinelo prestanku griženja.

Zabrana kupiranja repa

Zakonodavstvo je zabranilo rutinsko kupiranje repa prasadi u EU još ranih devedesetih, ali je više puta menjano i značajno ažurirano direktivom 120/2008/EC. Ovaj zahvat se i dalje toleriše jer smanjuje griženje repa. Finska i Švedska su ga potpuno zabranile 2003. i uspostavile specifične mere kao što su postavljanje slame za prostirku, osiguravanje dobrog kvaliteta vazduha i temperature, dovoljno prostora (0,9 m2 po svinji u fazi tova) i optimalna ishrana.

Kako bi EU ispoštovala svoju reč kako je navedeno u Lisabonskom ugovoru iz 2009. godine, revidirana Direktiva o svinjama mora zabraniti upotrebu kaveza, kastraciju, kupiranje repa i rezanje zuba. Potrebno je smanjiti broj jedinki više nego što je to postignuto u Švedskoj i Finskoj i dozvoliti životinjama da većinu svog života provedu na otvorenom. A kada su u zatvorenom prostoru, obezbediti im odgovarajuće materijale koji će im ispuniti vreme i sredinu.