Kako stočar može da spreči širenje AKS-a?

Afrička kuga svinja je virusna (virus iz fam. Asfarviridae) bolest domaćih i divljih svinja raširena po celom svetu. Nastanku ove bolesti pogoduje unos novonabavljenih naoko zdravih ali zaraženih svinja, transport u kontaminiranim prevoznim sredstvima, ishrana pomijama koje se prikupljaju sa različitih mesta a bez termičke obrade.

Virus se može preneti na veoma udaljena područja mesom i mesnim proizvodima (smrznuti), a važnu ulogu u prenosu bolesti mogu imati veterinari ili drugo osoblje, a takođe različite životinje kao što su psi, mačke, ptice i insekti.

Čovek odgovoran za unošenje AKS-a među divljim svinjama - potrebne zajedničke snage u suzbijanju

Naročitu opasnost predstavlja kruženje virusa među divljim svinjama koje bolest mogu preneti i na domaće svinje. Klinički simptomi mogu veoma varirati.

Tok bolesti

U perakutnom toku (brzom razvoju bolesti) koji je najčešći u početku izbijanja zaraze javi se visoka temperatura, malaksalost i slabost zadnjeg dela tela. Uginuća se dese tokom 24 do 48 sati, bez obzira na starost životinja.

Akutni tok je najtipičniji za afričku kugu svinja. Već u početku životinje se tromo kreću, leže, smeta im svetlo, zanose zadnjim delom tela i sapliću zadnjim nogama. Kod nekih životinja se javlja često i povraćanje. Zbog oboljenja sluznica, očiju i pojave sluzavo gnojnog sadržaja očni kapci budu slijepljeni. Na koži ušiju, nogu, trbuha i unutrašnjih strana butina javljaju se najčešće u "pečatima" krvarenja i sluzi sa krvlju iz usta.

Kod nekih, a naročito mlađih svinja ispoljava se velika uzbuđenost, teturanje i podrhtavanje mišića. Proliv je takođe prisutan, ali i zatvor. Javlja se i pobačaj u različitim fazama suprasnosti koji može biti masovan. Na kraju, usled oduzetosti nogu životinja ne može da ustane i ubrzo ugine. U atipičnom toku bolest se sporije širi, a klinički simptomi variraju.

Kod mlađih kategorija simptomi su izraženi na pojedinim organima, a nekad se ova forma ispoljava i velikom smrtnošću. Zapaža se slabije napredovanje, odnosno pojava kržljavosti, uz pogrbljena leđa i usukan trbuh. Koža kod sisančadi je bleda, ponekad izrazito žute boje.

U slučaju sumnje na afričku kugu svinja, vlasnik svinja je dužan odmah pozvati nadležnog veterinara koji će preduzeti dalje mere.

Smanjiti rizik od zaraze

Upravo zbog brojnih načina prenosa ove bolesti, veliki značaj u njenom suzbijanju imaju sami stočari koji mogu preduzeti niz preventivnih mera kako bi se rizik od širenja zaraze smanjio.

Objekat za držanje svinja mora biti ograđen sa kontrolisanim ulazom. Na ulazima treba postaviti dezobarijere sa hlorom, za vozila i ljude, koje se redovno održavaju. Ukoliko je moguće napraviti duple ograde radi sprečavanja direktnog kontakta svinja koje su puštene sa divljim svinjama i ostalim životinjama (psi, mačke, druge domaće i divlje životinje.

Afrička kuga svinja u Sremu i Mačvi: Evo u koliko sela

Takođe, neophodno je koristiti hranu iz proverenih izvora. Svinje ne treba hraniti svežom travom, senom, niti žitom prikupljenim sa površina koje se nalaze u zonama (područjima) zaraze. U pojedinim područjima praksa je da vlasnici koji uzgajaju svinje za vlastite potrebe, iste hrane i različitim šumskim plodovima, što je neprihvatljivo.

Divlje svinje su primarni prenosilac ove bolesti i svaki dodir sa kontaminiranom hranom ili površinama po kojima se kretala zaražena životinja, predstavlja direktan izvor zaraze. Žito bi pre upotrebe trebalo odstojati najmanje dva meseca da bi virus nestao.

Ne hraniti životinje ostacima hrane.

U zamrznutom mesu virus ostaje aktivan i do tri godine, a u termički neobrađenim svinjskim proizvodima kao što je suvo meso i do 400 dana. Kuhinjski otpad često se baca u pomije kojima se hrane svinje, što predstavlja rizik od zaraze. Neophodno je ostatke hrane odlagati u isključivo za to predviđene, zatvorene kante za otpatke.

Čovek posle divljih životinja, drugi najveći prenosnik

Ograničiti ulazak ljudi i vozila na farme. Nakon divljih životinja, čovek je drugi najveći prenosnik afričke kuge svinja. Vlasnici životinja često iz radoznalosti i straha odlaze na susedne farme kako bi se raspitali o njihovom trenutnom stanju, te na taj način na svojoj odeći i obući mogu preneti virus. Potrebno je ograničiti ulaske trećih lica na imanja, izuzev službenih lica.

Koristiti posebnu odeću, obuću i alat.

U objektima u kojima se drže svinje neophodna je primena pojačanih higijenskih mera, presvlačenje odeće i obuće pri ulasku i izlasku iz prostora u kojima se drže svinje, pranje i dezinfekcija ruku, te dezinfekcija obuće na ulazu u prostore u kojima se drže svinje. Takođe, pribor, alat i oprema koji se koriste na farmi, ne treba se iznositi i ponovo unositi u objekte u kojima borave životinje.

Uzdržite se od lova

Adekvatno zbrinjavati otpad poreklom sa farme. Odvoz čvrstog stajnjaka i otpadnih voda sa farme na kojoj se drže svinje i njegovo nepropisno odlaganje, u slučaju postojanja virusa na farmi, može dovesti do ubrzanog širenja virusa u okolini. Neophodno je osigurati pravilno zbrinjavanje otpada.

Vlasnici objekata koji drže svinje trebaju izbegavati kretanje po šumi, kao i učestvovanje u lovu. Na trasi kretanja zaražene divlje svinje virus ostaje aktivan i do dva meseca, te se kretanjem po toj lokaciji virus direktno na obući može uneti u domaćinstvo ili farmu.

U slučaju uočavanja divljih svinja koje pokazuju znakove bolesti, neuobičajeno ponašanje ili u slučaju pronalaska uginule svinje, potrebno je odmah obavestiti nadležnog veterinara, bez približavanja i kontakta sa životinjom ili telom.