Kiselost mleka nije bezazlen problem - kako ga ispravno rešiti?

Iako problem kiselosti mleka izgleda bezazleno, on može biti jako ozbiljan, a ako potraje odraziće se i na reproduktivne performanse samih grla, odnosno brzi pad proizvodnje. U to se uverila i Miladinka Plavšić iz Prnjavora u Bosni i Hercegovini. Krajem marta ove godine svih pet krava na njenoj farmi počelo je da daje kiselo mleko. Uprkos konsultacijama sa stručnjacima, tri meseca je trajala njena agonija. 

Na samo lečenje grla, prema preporukama veterinara, dala je 1.200 KM (72.000 dinara). Ali, rezultat je izostao. 

"Pokušavala sam rešiti, tri veterinara su mi davali recepte, po sedam dana da dajem, nije pomoglo. I iz Instituta za veterinarstvo RS isto su dali neke premikse - soja, stočni kvasac i soda, koristila sam dva puta po 15 dana, ni to nije pomoglo", priča Plavšićka. 

Velika šteta

Kiselo mleko nije mogla da preda u mlekaru, nešto je uspela da usiri, a ostalo je prosula. Šteta je velika, prema proceni naše sagovornice, iznosi od šest do 6,5 hiljada KM (od 360.000 do 390.000 dinara) sa premijom. 

"Tri meseca sam bila na nuli", kaže ova vlasnica farme. 

Problem na njenoj farmi rešio je diplomirani inženjer poljoprivrede Igor Ivisinović. U razgovoru za Agroklub, ističe da je kiselost mleka specifična pojava, a najčešće je uzrokovana pri greškama u ishrani. Navodi kako naši farmeri silom prilika dođu u situaciju da nisu u mogućnosti ispoštovati fiziološke potrebe životinje, a kako s druge strane imamo sve više prisutnu visoku genetiku, same potrebe tih životinja su velike. 

"U momentu, kada se desi da ne možemo da ispoštujemo hranidbenu stranu životinje dolazimo u disbalans koji u većini slučajeva rezultira kiselošću mleka. Ona može biti u blažem obliku ukoliko reagujemo na vreme i ako imamo rase koje su otpornije. Na primer domaći simentalac to daleko bolje podnosi od holštajna ili drugih grla koja imaju genetiku za visoke proizvodnje", naglašava Ivisinović.

Ključan obrok

Problem na farmi kod Miladinke je bio višestruk, izbalansiranost obroka nije bila adekvatna, a s druge strane koncept ishrane koncentriranih smeša nije bio prilagođen njihovim proizvodnjama. 

"Mineralno vitaminski sastav samog obroka nije bio adekvatan. Jednostavno je nedostatak energije bio taj koji je zaokružio proces problematike", pojašnjava. 

Svaka rasa, dodaje, ima određene potrebe pa ljudi koji se bave ishranom životinja moraju ih poznavati. Neophodno je sagledati kompletan aspekt sistema funkcioniranja farme, počev od kabastog dela obroka koji farmer sam proizvodi i koji je ključan.  

"U konkretnom slučaju silaža je nestala u ishrani na mesec dana, a uvedena su zelena hraniva, koja su sada najdostupnija. Ona nam deluju primamljiva iz razloga zato što imaju visokosvarljiv protein koji pozitivno deluje na proizvodnju mleka. Međutim, ona sadrže neproteinski azot koji u situacijama kada nije podržan od strane energije, u ovom slučaju silaže, izaziva problem. Još dodatna stvar nedostatak sena kao jedinog pufera u hrani potpomogne toj problematici", kaže Ivisinović. 

Acidobazna ravnoteža

Ovaj stručnjak za mlečno govedarstvo napominje kako je kiselost mleka znak da je acidobazna ravnoteža je narušena, odnosno zdrave bakterije koje su odgovorne za razlaganje hrane i kvalitet mleka su u malom broju ili ih nema. Da bi rešili problem potrebno je u organizam uneti "dobre bakterije" kako bi mu pomogli da se vrati u normalan proces varenja i preživanja. 

"Prilikom pojave kiselosti, obavezno se svaka četvrt vimena pregleda posebno. Može da se desi da je samo jedna neispravna, to nam ukazuje na skriveni mastitis, a to je već domen veterinarske struke i neophodan je proces liječenja. Mada on ne mora imati kliničku sliku, odnosno određenu simptomatiku, ali može da bude znak da je vime obolelo", ističe. 

Da bi farma funkcionisala na nesmetan način, neophodno je da obrok bude izbalansiran kako sa kabastog tako i sa koncentrisanog aspekta. Za farmu u Prnjavoru, Ivisinović je radio novu koncepciju ishrane. Pored toga što je izbalansirao kabasti obrok, uveo je i komponente koje će da potpomognu sam proces i ubrzaju oporavak. 

Zašto se kiselost mleka javlja više u letnjim mesecima?

"Kada se jednom pojavi problem s kiselošću, kod grla koja su sklona tome, problematika se javlja svake godine u isto doba. Da bi se to predupredilo treba uraditi preventivu", savetuje. 

Kada nestane silaže kao najjeftinijeg energetskog hraniva, napominje da se mora naći alternativno rešenje, koje opet to u potpunosti ne može nadomestiti. Čak i kada se reši problem kiselosti, proizvodnja nikada ne bude vraćena u potpunosti na raniji nivo.