Koje domaće životinje mogu da istrpe niže temperature, a na šta ipak paziti?

Temperatura može da bude limitirajući faktor za uzgoj životinja. I dok jednima smeta hladnoća, drugima odgovara. Ovce, goveda, koze, lame i alpake odlično podnose niže temperature. Problem mogu da izazovu vetar i kiša, kao i visoki nanosi snega.

Kvalitetna hrana ključna za otpornost

Dobar preduslov za zimovanje je da su životinje zdrave, da nemaju parazite. Hrana treba da se bazira na visokokvalitetnom senu, a kukuruz i ovas u ishrani će biti izvor energije, posebno kod mršavijih grla. Za većinu vrsta telad i mladunčad starosti do dva meseca trebaju da su smeštena u toplijem prostoru zbog njihove osetljivosti.

Prostor u kome životinje borave mora da bude suv, bez promaje, ali sa dobrom ventilacijom. Stelja treba da je čista, suva i da se redovno menja. Voda za napajanje ne sme da bude prehladna.

Greju sami sebe 

Temperaturni raspon koji odgovara govedima je između minus sedam do 17ºC, a za mlečne krave do 25ºC. Na višim temperaturama mogu da dožive stres i toplotni udar.

Razlog njihove otpornosti ne leži samo u dlaci kojom su životinje obrasle i koja je toplotni izolator, već u specifičnoj građi digestivnog sistema u kome biljna hrana fermentira. Tokom ovog procesa stvara se toplota koja je ključna za otpornost na hladnoću. Čak i kada vidite sneg na kravama i vidljiv dah, to ne znači da im je hladno.

Ovce su najotpornije na ovakve uslove, ali problem može da predstavlja hladan, jak vetar i padavine. Ponavljamo, zato hrana mora da bude kvalitetna, jer će im trebati energija koju troše na održavanje telesne temperature. I one moraju da imaju smeštaj sa suvom steljom i dovoljno vode. Najosetljivija su jagnjad. Sjagnjene ovce moraju dobro da se hrane, jer ako im je hladno proizvodiće manje mleka što može da bude pogubno po jaganjce.

Najveći neprijatelj ovaca su padavine koje im navlaže runo. Grla prestaju da se kreću, skupe se. U planinskim uslovima se dešava da zbog ove osobine ovaca bude zavejano celo stado.