Kombinovanjem različitih rasa nastoji se da se postigne ravnoteža između svojstava važnih za reprodukciju, rast i tov.
U govedarskoj proizvodnji razlikuju se mlečni i mesni proizvodni tipovi, dok su kombinovane rase namenjene proizvodnji koja objedinjuje oboje. Ipak, kako objašnjava prof.dr sc. Goran Kušec tržišni zahtevi i ekonomska računica sve više podstiču specijalizaciju za određenu vrstu proizvodnje.
"Kad govorimo o mesnim tipovima goveda, njih karakteriše visok procenat mesa u trupu, snažan okvir, brz rast i lakoća teljenja", ističe profesor.
Ipak, to ne znači da kombinovane rase gube svoje mesto u proizvodnji. Kako kaže, simentalac je primer goveda koje uz dobra svojstva za proizvodnju mesa zadržava i druge proizvodne karakteristike. Njegova vrednost ne ogleda se isključivo u količini proizvedenog mesa, nego i u njegovom kvalitetu.
Upravo kombinovanjem različitih rasa nastoji se da se postigne ravnoteža između svojstava važnih za reprodukciju, rast i tov. U tom kontekstu profesor izdvaja heterozis, odnosno pojavu pri kojoj melezi u određenim svojstvima mogu nadmašiti roditeljske rase.
"Kod meleza se obično radi o ubrzanju rasta, postizanju lakšeg teljenja i poboljšanju konformacije", navodi naš sagovornik.
Pritom se od majčinske linije očekuje da obezbedi zdravo i vitalno potomstvo, dok se od očinske linije nastoje dobiti izraženija mišićavost, robusnija građa i brži rast. Izbor rasa tako postaje deo proizvodne strategije, a ne samo pitanje tradicije ili izgleda životinja.
Brzina rasta pritom ima i direktnu ekonomsku efikasnost. Ako životinja u kraćem periodu postigne željenu telesnu masu, smanjuje se broj dana hranjenja, a time i ukupni utrošak hrane i rada po proizvedenoj životinji.
"Rast je često zanemarena karakteristika, ali ako gledamo kroz dane hranjenja, jasno je da u manjem broju dana dobivamo jeftiniji proizvod, uz manje rada i manje utrošene hrane", naglašava Kušec.
Simentalac se, na primer, može ukrštati sa mesnim rasama poput hereforda kako bi se zadržala određena poželjna svojstva, a istovremeno poboljšali brzina rasta i mesnatost potomstva.
"Zadržavamo neka poželjna svojstva, poput mlečnosti i lakoće teljenja, ali nešto ubrzamo rast i dodamo koji kilogramu mišićnog tkiva, što uopšte nije loše kada dođemo u klanicu", kaže sagovornik.
Takav pristup povezuje proizvodnju na gazdinstvu sa konačnim rezultatom na tržištu. Nije, naime, dovoljno posmatrati samo svojstva žive životinje. Važno je i kakav će trup ona dati nakon klanja, odnosno koliko će proizvedeno meso odgovarati zahtevima kupaca i prerađivačke industrije.
Prema rečima profesora, trenutni tržišni odnosi otvaraju prostor za proizvodnju goveđeg mesa. Dok su cene svinjskog mesa u pojedinim periodima niske, junetina postiže visoke cene, a ponuda ne zadovoljava uvek potražnju.
Kvalitet goveđeg mesa ne određuje samo količina mišićnog tkiva. Važni su i boja, mekoća i tekstura, odnosno svojstva koja utiču na izgled proizvoda i iskustvo potrošača.
Jedan od problema koji se pojavljuje u proizvodnji je takozvano tamno juneće meso. Ono je neuobičajeno tamne boje, a može biti čvršće i imati nepovoljnija svojstva povezana sa zadržavanjem vode.
"To je mana mesa, ono je tamno, suvo, ima nizak udeo vode i teško se seče. Nastaje zbog potrošnje glikogena, nakon čega se procesi u mesu odvijaju u nepovoljnom smeru", objašnjava Kušec.
Takva svojstva mogu uticati na prihvatljivost mesa na tržištu, posebno tamo gde kupci i otkupljivači imaju stroge kriterijume kvaliteta. Sagovornik navodi da se na razvijenim tržištima, poput italijanskog, posebna pažnja posvećuje boji mesa.
Uz genetiku i tržišne zahteve, važan faktor buduće proizvodnje biće i prilagođavanje promenama klimatskih uslova. Rasa koja daje dobre rezultate u jednom proizvodnom sistemu ne mora nužno biti jednako uspešna u drugačijim uslovima uzgoja.
"Klima se danas rapidno menja i svakako je treba uzeti u obzir kao kriterijum za genetska poboljšanja stada", ističe.
Navodi da rase prilagođene vlažnoj severnoevropskoj klimi mogu pokazivati lošije rezultate u vrućim i sušnim letima koja su sve češća - sporiji rast, slabija plodnost, veći zdravstveni rizici. "Upravo zato bi kriterijum tolerancije na toplotni stres trebao postati sastavni deo svakog ozbiljnog programa genetskog unapređenja stada", dodaje.
Na kraju, pitanje nije samo koja rasa daje najviše mesa, nego koja kombinacija svojstava omogućava održivu i konkurentnu proizvodnju.
Povezana stočna vrsta
Govedarstvo, predstavlja najznačajniju granu poljoprivredne proizvodnje. Govedarska proizvodnja uključuje i proizvodnju mesa, to jeste, tovna goveda. Reprodukcija goveda... Više [+]
Tagovi
Autorka
