Koje su tačke spoticanja srpskog ovčarstva?

Sjenička pramenka najviše se gaji u valjevskom kraju i zahvalna je za uzgajivače jer se prilagodila klimatskim i geografskim predelima ovog kraja. Iako je poslednjih godina ovčarstvo u ekspanziji, još uvek postoji začarani krug, da zbog malih kapaciteta nema izvoza, a sa druge strane inostranom tržištu potrebne su velike količine jagnjećeg mesa koje kod nas ne postoje.

Od strane države podsticajna sredstva mogu dobiti samo ona gazdinstva koja imaju 30 i više grla ovaca.

"Nikad nije bilo crnje"

Marko Konstadinović iz sela Degurić kod Valjeva nastavio je porodični posao uzgoja ovaca.

"Trenutno imam 65 grla i to je broj koji mogu da održavam. Sa ovim brojem koji imam ne moram da dokupljujem hranu. Ovaj posao može biti isplativ, ako se radi kako treba. Ono što je na prvom mestu najvažnije je genetski potencijal, a potom ishrana i samo tako se može doći i do zarade. Došlo je vreme da umatičenih ovaca sada ima dosta, pa se može prodati samo kvalitetno grlo", naglašava Konstadinović.

I Obrad Konstadinović iz sela Ravnje smatra da su došla loša vremena za ovčare i da nikada nije bilo gore.

"Mi od ovčarstva živimo i nikad nije bilo crnje. Ovo je sad katastrofa. Ako se samo pogleda cena hrane, niske subvencije. Šta je sedam hiljada u odnosu na 45 dinara koliko je kilogram kukuruza, koncentrat je 50 dinara. Po tome kilogram jagnjetine treba da vude 500 do 600 dinara. Ja sam prodao 15 ovaca za klanje za 800 evra. A kvalitet se povećava iz godine u godinu i u poslednjih 10 vidi se napredak u ovčarstvu", kaže Konstandinović i dodaje da od nekadašnjih nekoliko stotina hiljada muznih krava došli smo na 180.000, pa će isto tako i ovčari polako početi da odustaju.

"Nas su učili da ne treba svaštariti, da treba da se opredelimo za jednu proizvodnju. Ko je to uradio, propašće", kaže naš sagovornik i dodaje da je prošle godine sa prihodima bio na nuli, a da je ove u minusu. Nije siguran šta će raditi naredne godine kad stignu jagnjad, ako ovakva situacija ostane.  

Da li će se stočarska proizvodnja obnoviti?

Ova godina bila je izuzetno sušna i to je uticalo na kvalitetnu pašu, a kako stručnjaci ističu, veliki su problem u stočarstu. Mlečno govedarstvo je na najnižim granama u odnosu na decenije unazad i na ivici je da se ugasi. Mleka u prodavnicama gotovo da nema, u problem je svinjarstvo i proizvođači počinju da odustaju. Prema rečima prof. dr Cvijana Mekića sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, nešto se mora promeniti.

Kako u BiH i u Crnoj Gori rešavaju problem nestašice mleka?

"Od početka godine mi smo za uvoz mleka, mlečnih proizvoda, mesa i prerađevina dali po 100 miliona evra i to se sad odražava na naše proizvođače mleka i mesa. Pametnije bi bilo ta sredstva usmeriti da sa njima rešavamo probleme i povećavamo rentabilnost, onda će i novi proizvođači imati interes da se bave stočarstvom. Ovako, danas je mnogi gase i nisam siguran da će je ikad obnoviti", pesimističan je Mekić.

Teža nabavka kabaste hrane

Da se u valjevskom kraju velika pažnja posvećuje kvalitetnom uzgoju ovaca pokazuje i podatak da je šest odgajivača sa 50 grla učestvovalo na Novosadskom sajmu odakle su se vratili sa brojnim priznanjima. Aleksandar Stanarević iz Valjevske Kamenice nagrađen je velikom zlatnom medaljom za izloženu kolekciju ovaca, kao i za odgojenog ovna sjeničke rase, a na nedavno održanj Ovčarskoj izložbi u Pričeviću dobio je titulu apsolutnog šampiona izložbe. 

"Trenutno imam 120 ovaca i šest ovnova što uz jagnjad mlađu od šest meseci dolazi do 170 grla, i sve su umatičene. Ljubav prema selu javila se još dok sam kao dete provodio leta na selu i sa 23 godine odlučio sam da se bavim ovim poslom, i evo posle 15 godina stižu i priznanja. U ovčarstvu sam se pronašao uz veliku pomoć ljudi iz Poljoprivredne stručne službe, jer i živim u upravo takvom predelu koji pogoduje ovčarstvu", kaže Stanarević.

"Ova godina je bila mnogo teška što se tiče obezbeđivanja kabaste hrane i bilo je 50 odsto manje nego prošle godine. Ipak, uspeli smo da obezbedimo i to je najvažnije. Ove godine po prvi put smo kao poljoprivredno gazdinstvo izvezli priplodni material za Republiku Srpsku, a ima indicija i da ćemo to raditi i naredne godine."