Kokcidioza je čest uzrok dijareje kod jagnjadi i jaradi, kako je sprečiti?

Kokcidioza ovaca i koza je vrlo rasprostranjena parazitska bolest i u našim uzgojima od koje uglavnom boluju mladi. Uzrokovana je protozoima (praživotinjama) koje žive unutar ćelija crevne sluzokože.

Pod pojmom kokcidije podrazumevamo golim okom nevidljive jednoćelijske organizme iz klase protozoa (praživotinje) koje su se u potpunosti prilagodile parazitskom načinu života. Najčešće nastanjuju ćelije sluzokože creva u kojima se umnožavaju te ih razaraju. Iz razorenih ćelija izlazi potomstvo koje napada druge ćelije što dovodi do vrlo teških povreda koje se manifestuju dijarejom, ponekad i sa primesama krvi.

Neke vrste imaju neverovatne sposobnosti razmnožavanja pa se u svega jednom gramu izmeta bolesne životinje u laboratoriju mogu dokazati hiljade kokcidija. Kod ovaca i koza nalazimo brojne vrste, a među njima i neke koje mogu uzrokovati uginuće već za nekoliko dana. Rezultat njihovog razvoja u crevu su takozvane oociste, paraziti koji su sposobni dugo preživeti u okolini.

Kako se životinja zarazi?

Životinja se zarazi unošenjem oocisti koje u sebi sadrže osam budućih kokcidija nastalih sazrevanjem oocisti ili tzv. sporulacijom.

Ova bolest je česta u većim stadima, pa se često istovremeno javlja kod velikog broja jagnjadi i jaradi. Ako životinje unesu samo mali broj oocisti, ne nastupaju znakovi bolesti. Zaraza se redovno pojavljuje u intenzivnim uzgojima u uslovima velike napućenosti. Tada se najčešće pojavljuje kod jagnjadi u dobi od četiri do osam nedelja iako nisu retke ni pojave u mlađem uzrastu. Bolest s izraženim znakovima se može pojaviti i kao posledica stresa uzrokovanog prevozom, promenama u tehnologiji gajenja, smanjenom otpornosti i istovremenom pojavom drugih bolesti. 

Obolele životinje pokazuju različite kliničke znake. Najčešći znakovi bolesti su dugotrajna dijareja, izmetom zaprljano runo, gubitak apetita i bol u stomaku. Kod mladih vidimo spori rast. Ako se ne prepozna pravovremeno i ne leči, nastupa teško stanje gubitka tečnosti (dehidracija) zbog čega dolazi do uginuća životinja. Ponekad u izmetu nalazimo i tragove krvi.

Kako sprečiti bolest?

Ukoliko se pravovremeno ne reaguje, može uzrokovati velike gubitke. Vrlo je važno ne oklevati i odmah zatražiti stručnu pomoć. Veterinar će pregledati izmet na prisutnost oocisti ili čak isti uputiti u specijalizovanu laboratoriju. Na našem tržištu postoje lekovi, ali nisu svi jednako učinkoviti pa će zato i pratiti učinkovitost lečenja.

Sprečiti je, onemogućiti da se podmladak zarazi velikim brojem oocisti, može se obezbediti pravilnim zoohigijenskim uslovima i manjom napućenosti. Podmladak treba držati na suvoj stelji i onemogućiti boravak s ostalim odraslim životinjama koje najčešće u izmetu izlučuju oociste, a ne pokazuju znakove bolesti. Pred jagnjenje i jarenje, stanište i posude za hranjenje i napajanje treba temeljno očistiti kako bi se uklonio sav organski materijal, a zatim dezinfikovati efikasnim dezinfekcionim sredstvom (onaj koji ima označeni učinak na oociste).

Na pašnjacima se nivo kontaminacije oocistama smanjuje redovnim prelaskom na čistu ispašu i izbegavanjem pašnjaka na kojima se napasivao podmladak u prethodnoj sezoni.

Posumnjate li na bolest -  najhitnije zatražiti pomoć veterinara kako bi se sprečilo širenje bolesti u stadu.

Držati mlade na suvoj stelji

Za sazrevanje oocisti potrebna je visoka vlaga, zato je neobično važno držati mlade na suvoj stelji. Kokcidije su za svaku vrstu životinje strogo specifične pa tako kokcidije ovaca nisu opasne za koze i obrnuto.

Iako kod ovaca nalazimo brojne vrste dve su prepoznate kao najopasnije i to Eimeria ovinoidalis i Eimeria crandallis.

Jagnjad i jarad koja su posisala sav kolostrum su u manjoj opasnosti od ove bolesti. Mladi koji sišu manje količine mleka i to nadoknađuje ispašom unose veći broj oocisti i pre nego što se razvije odgovarajuća imunost. Neuhranjenost zbog nedostatka energije ili unosa proteina, ili nedostatak vitamina ili minerala povećava njihovu osetljivost. Nedovoljno uhranjene životinje će pokazivati teže kliničke znake u odnosu na dobro uhranjene životinje zaražene istim brojem kokcidija.

Oociste su otporne na isušivanje, kraće smrzavanje, više temperature i uobičajene dezinficijense.

Mala enciklopedija znanja

Protozoi (praživotinje) su golim okom nevidljivi jednostanični organizmi koji žive u slobodnoj prirodi ili kao paraziti. Kao paraziti redovno uzrokuju oštećenja i bolesti.

Oociste su razvojni oblik kokcidija koje izlaze izmetom i može dugo preživeti u okolini u kojoj sazrevaju. Zrele (sporulisane) su sposobne da nastave dalji razvoj u životinji. Otporne su i na kraće smrzavanje pa preživljavaju i na pašnjaku.

Sporulacija je proces koji je potreban da se unutar oocisti razviju za zarazu sposobne kokcidije.