Kozarstvo - od poklona do ljubavi

Naša sela nisu više ono što su nekada bila. U njima je sve manje poljoprivrednih proizvođača, a to je naročito izraženo u manjim mesnim zajednicama. Selo Belo Polje jedno je od takvih. U ovom selu ima nekoliko odgajivača koza. Često zajedno teraju svoja stada na ispašu. Jedan od njih je i domaćin Dragoslav Kruščić.

Unuka dobila jare na poklon

Dragoslav koze gaji tek nekoliko godina, a sve je počelo, kako sam kaže, sa poklonom: "Moja unuka je dobila jare na poklon i tako smo i krenuli u ovu proizvodnju. Kasnije sam dokupio još dve koze, a danas je tu već pravo malo stado. Sada imam 13 jarića i šest ojarenih koza. Uglavnom su to rase alpina, kao i naše domaće rase".

Mleko zdravo, sir po starom receptu

Koza je svaštojed, pa različite trave koje pase čine kozije mleko posebno zdravim. Dosta su i mlečne, te se svakog dana namuze i pristojna količina mleka. Za pravljenje dobrog, kozijeg sira zadužena je Dragoslavljeva supruga Dara. Ona to radi kako je nekada u mladosti videla i naučila.

"Namuzemo dnevno oko 20 do 30 litara mleka. Ne kuvamo ga, već kada pomuzemo koze, odmah cedimo mleko i kada se uhvati sir, isečemo, odvojimo surutku, sipamo u cedilo i pustimo sir da odstoji. Mladi sir je lagan", objašnjava domaćica.

Kvalitetan proizvod uvek lako nađe kupca, zato se sir koji Dara pravi i ne iznosi na pijacu. "Tokom protekle godine sir smo prodavali na pijacu, međutim sada mušterije dolaze kući. Uglavnom prodajemo sir i mleko, dok surutku poklanjamo. Imamo za sada dosta zainteresovanih mušterija", ističe Dara.

Proizvodnja koja nije zahtevna

Gajenje koza nije zahtevno. Veći deo godine one pasu, a za zimu Dragoslav pripremi seno i kupi zrnastu hranu.

"Kada su na paši, pustite ih, idete uz njih i to je to. Kada je zimsko doba, dajemo im zrnastu hranu, uglavnom, i seno. Dokle god budem mogao, gajiću koze, što zbog svojih unučića, i zdravlja, tako i zbog sebe", zaključuje Dragoslav.

Dodajte agroklub.rs u omiljeni Google izvor