Koze im pojele ostrvo - pobrstile svo zelenilo i uzrokovale eroziju zemljišta

Grčko ostrvo Samotraki (Samothraki) nalazi se na severu Egejskog mora i bogat je hrastovim i kestenovim šumama, slapovima - jednom rečju, divljom lepotom koja ga izdvaja od drugih grčkih ostrva. Ovo mesto nije turistički popularno pa se čak ostvrske vlasti nadaju statusu UNESCO-vog rezervata biosfere. Ipak, da priča ima čak dramatičan nastavak, pobrinule su se ni manje ni više nego - koze. 

Koza na ovom ostrvu ima 15 puta više nego ljudi i doslovno su ga opkolile i pobrinule se da sve više izgleda poput površine Meseca. Reč je o, kako piše apnews.com, poludivljim kozama koje lutaju po ostrvu i nekontrolisano pasu svo bilje na koje naiđu - travu, nisko rastinje pa i drveće, što uzrokuje eroziju zemljišta. 

Blato će im doslovno pasti na glavu

Stručnjaci i lokalno stanovništvo zajedno rade na pronalaženju rešenja i načina za spas ekonomije i eko sastava ovog područja. Naime, obilne kiše su pre dve godine uništile mnoge kuće i presekle puteve jer jednostavno nije bilo drveća i vegetacije na strmim delovima ostrva koje bi to sprečilo. 

"Ne postoje velika stabla koja bi mogla zadržati tlo. I to je veliki problem, finansijski i stvarni, jer će (blato) doslovno pasti na naše glave", kaže Džordž Maskalidis (George Maskalidis), iz ekološkog udruženja Održivi Samotraki.

Sa samo 3.000 stanovnika i teško pristupačnim terenom, ovo je ostrvo propustilo grčki turistički "bum". Ipak, bio je to "bum" i za poludivlje koze čija je populacija od 90-ih godina prošlog veka dostigla 75.000. Danas ih je ipak manje, 50.000 jer je ostalo premalo paše. 

Stočari u pat poziciji 

Većina je koza neuhranjena da bi se komercijalno koristila za meso. Hrana za životinje lokalnim je farmerima preskupa, a zemljište presiromašno da bi se mogla uzgajati. Istovremeno, cena vune, kože, mesa i mleka je pala što tamošnje poljoprivrednike dovodi do očaja. 

Ova pat pozicija za poljoprivrednike traži brzo rešenje jer su mnogi spremni odustati od kozarstva. Naime, stada su se povećavala zbog subvencija Evropske unije. Čitav sastav nije bio pod nadzorom te je nedostajalo dugoročnog planiranja. Zbog svega je smanjenje stoke neizbežno, a ta korekcija ne mora biti bolna, tvrdi Šarlota Maranon (Carlota Maranon), pravnica iz Španije koja se na ovom ostrvu nastanila pre desetak godina i koja pomaže u rešavanju problema.