Kozje mleko - stvarnost i predrasude

Kozje mleko u poređenju sa kravljim je probavljivije, ima veći udeo proteina surutke, veći udeo vitamina i mineralnih materija. Osobito je važan njegov nizak alergijski potencijal pa većina ljudi sa alergijama na kravlje mleko bez većih problema konzumira kozje mleko.

Takođe, ono nalazi primenu u dijetoterapiji pri lečenju mnogih bolesti kao što su malasorpcija, masna infiltracija jetre, problemi sa viškom želudačne kiseline te prevenciji kardiovaskularnih bolesti.

Ima li kozje mleko neprijatan ukus i miris?

"Ima čudan ukus", "Ne sviđa mi se njegov miris" najčešći su razlozi zbog kojih potrošači odbijaju kozje mleko. Da li je zaista tako? Ukus kozjeg mleka svakako je specifičan, ali nikako neprijatan kako ga kupci znaju opisivati. Poreklo ovih predrasuda treba tražiti u činjenici da se ono često proizvodi u nehigijenskim uslovima te da su ti uslovi proizvodnje uzrok neprihvatljivom okusu kozjeg mleka.

Kozje mleko će potrošači obično opisati kao intenzivnog ukusa, neprijatnog mirisa, slano ili slatko. Šta je tomu uzrok i kakve blagodati nudi?

Karakteristični ukus kozjeg mleka potiče od kratkolančanih masnih kiselina. Kratkolančane masne kiseline koje daju karakterističan ukus kozjem mleku su vezane u gliceride unutar masnih globula. Te masne globule su mnogo krhkije od onih kravljeg mleka.

Ne izbegavati - već redovno konzumirati

Stoga, ako dođe do nepravilnog rukovanja mlekom, kao što je nedovoljno hlađenje ili ponovno zagrevanje, masne globule pucaju, oslobađaju se enzimi koji izazivaju lipolizu što potrošači registruju kao neprijatan ukus i miris.

Važno je napomenuti da kozje mleko sa kojim se ispravno i higijenski postupa nema neprijatan ukus i miris. Zbog svih svojih dobrobiti, kozje mleko bi se svakako trebalo naći na našim stolovima.

Foto: depositphotos.com/loflo69