Istraživanje se zasniva na rotacijskoj ispaši, pri kojoj se stoka premešta po unapred određenim parcelama pre sadnje krompira. Tokom ispaše goveda prirodno obogaćuju zemljište stajskim đubrivom i osokom, vraćajući u njega vredne hranljive materije
Na kanadskom Ostrvu Princa Edvarda u toku je višegodišnje istraživanje koje bi, kako tvrde naučnici, moglo da promeni način uzgoja krompira. Ispituje se da li uključivanje ispaše goveda u plodored može da poboljša kvalitet zemljišta, smanji troškove proizvodnje i dugoročno poveća prinose ove važne poljoprivredne kulture, piše Agroinform.
Projekat sprovode stručnjaci iz organizacije Agriculture and Agri-Food Canada, a cilj je razvoj održivijeg modela proizvodnje koji će poljoprivrednicima doneti veće ekonomske i ekološke koristi.
Istraživanje se zasniva na rotacijskoj, pregonskoj ispaši, pri kojoj se stoka premešta na unapred određene parcele pre sadnje krompira. Tokom ispaše goveda prirodno obogaćuju zemljište stajnjakom i urinom, vraćajući mu vredne hranljive materije.
Prema rečima Judith Njiraneze, stručnjakinje za zemljište iz organizacije Agriculture and Agri-Food Canada, stajnjak je bogat makro- i mikroelementima poput kalijuma, fosfora, magnezijuma, kalcijuma, cinka i gvožđa, koji su ključni za zdrav rast biljaka. Osim toga, ponovljena ispaša mogla bi da poboljša strukturu zemljišta i poveća udeo organske materije, što je naročito važno na peskovitim zemljištima kakva preovlađuju na Ostrvu Princa Edvarda.
Prednosti ovakvog sistema ne odnose se samo na ratarsku proizvodnju. Pošto goveda sama „kose“ travu, smanjuje se potreba za korišćenjem poljoprivredne mehanizacije, potrošnjom goriva i radnim satima.
Pregoni na pašnjacima ili kako rotacijska ispaša poboljšava kvalitet trave?
Stručnjaci smatraju da bi ovakav model mogao dodatno da poveže stočare i proizvođače krompira. Umesto košenja, baliranja i transporta stočne hrane, stoka se jednostavno pušta na parcele, gde istovremeno koristi pašu i poboljšava kvalitet zemljišta za budući usev.
Takav pristup mogao bi da doprinese efikasnijem korišćenju poljoprivrednog zemljišta i smanji rizik od erozije, koja predstavlja veliki problem na peskovitim zemljištima ovog kanadskog ostrva.
Istraživači redovno analiziraju zemljište pre i posle ispaše, tokom sadnje i vegetacije krompira, a prate i emisije gasova sa efektom staklene bašte, poput metana, ugljen-dioksida i azot-suboksida.
Dosadašnji rezultati pokazuju da između parcela na kojima je sprovedena ispaša i onih bez ispaše nema značajnih razlika ni u prinosima krompira, ni u emisijama gasova sa efektom staklene bašte. To znači da uključivanje goveda u plodored ne narušava proizvodnju niti kvalitet zemljišta.
Iako za sada nije zabeleženo značajnije povećanje prinosa, naučnici ističu da se pozitivni efekti na plodnost zemljišta očekuju tek nakon nekoliko uzastopnih godina primene ovakvog sistema. Ako se ta očekivanja potvrde, rotaciona ispaša mogla bi da postane važan alat za održiviju i isplativiju proizvodnju krompira, kao i primer uspešne saradnje između stočara i ratara.
Povezana biljna vrsta
Tagovi
Autor
Šta god pomaže: Spašavaju krave od toplotnog stresa uz pomoć snežnog topa
Nastavljen pad cena tovne junadi i bikova, jagnjad i za 320 din/kg
Manje antibiotika u štali: Kako inovacije u ishrani menjaju moderno stočarstvo
Prva plutajuća mlekarska farma na svetu zatvara vrata nakon sedam godina
Koje karakteristike mora imati kvalitetan silažni kukuruz?
Raste cena jagnjadi i prasadi, tovnih bikova u padu
Prva plutajuća mlekarska farma na svetu zatvara vrata nakon sedam godina
Šta god pomaže: Spašavaju krave od toplotnog stresa uz pomoć snežnog topa
