Mešana ishrana za kvalitetnija grla

Iako je srpsko stočarstvo već godinama u krizi, u našim selima ima još mnogo onih koji se ne predaju i ne odustaju. Istina, ima domaćinstava koje se više ne bave govedarstvom, ali ima i onih koji gaje po nekoliko grla, ali i malih farmi.

Za stočarstvo kažu da je teška industrija poljoprivrede. U razvijenim zemljama ova branša u ukupnom agraru učestvuje sa preko 80%, a kod nas taj broj je nešto manji i iznosi oko 30%.

Ishrana zaslužna za kvalitet mesa

U selima u okolini Posavine zastupljeno je uglavnom polu intenzivno stočarstvo - u okviru domaćinstva nalazi se nekoliko mini farmi i u takvim domaćinstvima zastupljena su uglavnom goveda simentalske rase. Goveda su uglavnom u zatvorenim objektima, izvode se na ispašu, a svaka aktivnost znači i veći razvoj mišićne mase, ali ne i kvalitet mesa.

Da bi kvalitet bio što bolji, za to je odgovorna ishrana goveda koja mora biti zasnovana, kako na žitaricama, tako i na krrmnoj smeši, prema savetima Svetlane Filimonović, doktora veterinarske medicine.

"Obrok za goveda u našim selima se uglavnom sastoji samo od žitarica i silaže, pri čemu preovlađuju kukuruz, pšenica, ječam. Same žitarice utiču na masnoću, te se zbog toga kod goveda sam kvalitet mesa bude znatno lošiji. Da bi ostvarili balans, neophodna je i krmna smeša, koju naši stočari često izbegavaju zbog finansija. Lakše im je da životinje nahrane svojim proizvodima sa njiva, što ipak utiče kako na kvalitet, tako i na cenu goveda", ističe Filimonovićeva.

Krava simentalske rase (Foto: Vjekoslav Hudolin)

Svinjarstvo i konjarstvo u blagoj ekstenziji

Uz govedarstvo, i to uglavnom mlečno, i tov junadi u selima u okolini Posavine, veliki broj porodica se bavi i gajenjem svinja. Poslednjih godina na tom polju je napravljen značajan pomak, jer, kako tvrde veterinari, ovdašnji stočari ne samo da vode računa o ishrani i zdravstvenoj zaštiti, nego i o kvalitetu i rasnom sastavu grla.

"Kod rasnog sastava svinja može se reći da se već dosta uznapredovalo, jer je masovna pojava veštačkog osemenjavanja u jeku, sa plemenitim rasama svinja, pa se nešto ekstezivno i ne može videti na terenu", kaže veterinarka.

Konjarstvo je grana stočarstva koja je ranijih decenija stagnirala. Tokom proteklih decenija ta slika se menjala i u selima u okolini Obrenovca mnogo je onih koji iz ljubavi i zadovoljstva gaje ove plemenite životinje.

Saveti veterinara ključni za razvoj stočarstva

Veterinari koji sarađuju sa poljoprivrednicima iz sela u Posavini ističu da neki od njih imaju male, ali kvalitetne farme. U kom smeru će se pak dalje kretati stočarstvo u selima posavsko-tamnavskog kraja, teško je prognozirati, posebno nakon tako teške godine kao što je ova. Moglo bi biti bolje ako im vreme bude naklonjeno, a država pomogne podsticajima.

"Nadamo se da će se broj goveda povećavati sa godinama, sa uslovima koje država ponudi za razvoj stočarstva. Stočari su vrlo spremni da sarađuju sa strukom, iako je i to donekle limitirano finansijskom situacijom, ali dosta naših stočara drži do saveta veterinara i poštuje ih", tvrdi Svetlana Filimonović.

Stočarima Srbije se savetuje da nakon sušnog leta povedu računa o ishrani životinja, jer preti opasnost od pojave aflatoksina u mleku. Saradnja sa veterinarskom strukom je neophodna, kako zbog ovakvih tako i zbog drugih segmenata stočarstva. Svaka oscilacija u ratarstvu i biljnoj proizvodnji se najbrže reflektuje u stočarstvu, svaka promena na tržištu takođe, ali u našim selima oni koji se bave ovim poslom ne odustaju, bar za sada.

Foto: Mirjana Stepić