Mi Nemcima organsku hranu, a oni nama svoj višak mesa?

Pod organskom proizvodnjom u Srbiji je trenutno oko 24.000 hektara, što je značajno više u odnosu na pre pet godina kada je to bilo na oko 15.000 hektara. I dalje, međutim, i po nekoliko puta zaostajemo za okruženjem, Slovenijom, Hrvatskom, Mađarskom, Rumunijom.

U Srbiji dominiraju Vojvodina i Istočna Srbija sa 40 odsto ukupnih površina pod organskom proizvodnjom, dok na Šumadiju i zapadnu Srbiju otpada 20 procena, kaže za Sputnjik profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu dr Branislav Vlahović.

Kako je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović izjavio nedavno, za dve godine izvoz organske hrane iz Srbije povećan je 93 odsto i sada izvozimo u vrednosti od 65 miliona evra. Posle Nemačke koja je najveće izvozno tržište gde plasiramo 31 odsto robe, sledi, kako je precizirao, SAD gde ode 13,1 odsto organskih proizvoda.

Da li je meso koje jedemo GMO?

S godinama se povećavaju ulaganja u subvencionisanje organske proizvodnje, a po Vlahovićevoj oceni, ako proizvođači već dobijaju podsticaje, onda bi organska hrana trebalo uglavnom da ostaje u Srbiji. Ovako izvozimo organsku hranu, a uvozimo konvencionalno proizvedenu i pitanje je, kaže, kakvog je kvaliteta. Od nas će u svetu, dakle, sve više tražiti organsku soju, a nama izvoziti meso od životinja hranjenih onom genetski modifikovanom, pretpostavka je ovog medija.

Iako je u Srbiji zakonom zabranjen uzgoj, prodaja i promet GMO hrane, prethodnih godina se špekulisalo o mogućem uzgoju baš genetski modifikovane soje, ali i o uvozu mesa životinja koje su prethodno hranjene ovako tretiranom kulturom. Iako ne postoje zvanični podaci o kvalitetu uvezenog mesa, činjenica je da naša zemlja uvozi velike količine.

Dok domaće farme propadaju mi smo lane uvezli 25.000 tona svinjskog mesa

Kako smo ranije pisali, Srbija je prošle godine uvezla 25.000 tona svinjskog mesa, a uz to smo iz Nemačke, Holandije i Belgije uvezli i 200.000 prasića od 25 do 30 kilograma, po ceni od 50 do 60 evra. Argument za povećan uvoz, navode iz PKS-a je u tome što naša zemlja ne može da proizvede dovoljno mesa za svoje potrebe, a dodatan problem pravi afrička svinjska kuga. Ovaj trend uzročno-posledično prati i gašenje domaćih svinjarskih farmi, a prema nekim nezvaničnim procenama, "nestalo" ih je oko 30 odsto.