Milun Milić: Padine Cera idealne za ispašu goveda

Krave na ispaši nisu česta slika u našim selima i pored brojnih prednosti koje ovakakv način uzgoja nosi sa sobom. Iskustva Miluna Milića iz sela Trbosilje kod Loznice, govore da u letnjim mesecima kada su krave na ispaši, količina mleka se znatno povećava.

Velike prednosti ispaše 

Milun ima sedam krava o kojima se staraju supruga i on, kaže da ih je nekada imao mnogo više ali sa godinama smanjuje svoje stado, jer stočarstvo iziskuje puno rada, a kao i većina poljoprivrednika u Srbiji i Milun se pored stočarstva bavi i ratarstvom.

"Krave godinama vodim na ispašu, pre svega zbog hrane, da im ne dajemo stalno seno, a ako je ispaša dobra nema potreba za dodavanjem bilo kakvih koncentrata ali još jedna velika prednost ispaše je što se u takvim uslovima gajenja, bolesti retko javljaju, pre svega mislim na upalu vimena, koja je česta kod krava u vezanom sistemu," kaže Milun.

Retko zove veterinara 

Neke njegove krave su stare i više od deset godina, a veterinara retko zove, samo kada je potrebno osemenjavanje i pomoć prilikom teljenja. Prema njegovim rečima krave su na ispaši po ceo dan, a u štali su samo kada se muzu i kada treba da prenoće. 

"Za ispašu je potrebna samo livada, pašnjak. Prirodni hlad imaju od drveća ali je obavezno obezbediti im dosta pijaće vode koja mora da je lako dostupna, jer krave u letnjim mesecima vodu piju i po dvanaest puta dnevno," navodi Milun.

Prema njegovim rečima, ljudi se teško opredeljuju za ispašu, jer misle da je potrebno čuvati krave na livadi što zahteva puno vremana ali ako postavite električne čuvare (pastirice), kao što je on i uradio nema potreba za tim, a ministarstvo poljoprivrede daje i podsticaje za kupovinu elektirčnih čuvara.

Sela pusta, pašnjaka ima i previše 

Krave su izuzetno pametne životinje, tvrdi naš sagovornik jer nakon što ih prvi put u toku godine odvede na ispašu, svaki sledeći odlazak on je tu samo da im otvori kapiju. Tačno znaju kada idu na pašnjak, a kada na mužu.
Milun obrađuje oko 20 hektara od toga polovina je iz zakupa, a seje kukurz, pšenicu, ječam, zob i pomalo soje jer sve je to neophodno da bi kvalitetno prehranio svoju stoku. Za ispašu koristi pet hektara, ni to nije sve njegova zemlja, a s obzirom da njegove komšije sve više odlaze sa svojih ognjišta nije mu teško da pronađe kvalitetne parcele za ispašu. 

I struka preporučuje slobodnu ispašu 

I stručnjaci se slažu i preporučuju ovakav vid uzgoja, a jedna od najvećih prednosti držanja goveda na ispaši je povećanje njihove produktivnost u svakom smislu a pre svega povećava se proizvodnja mleka i mesa. 

"Godinama se trudim da objasnim stočarima da je držanje krava na pašnjacima, u slobodnom ispustu, blagodet koja im odgovara, jer su one naučile na takva način života i njima to prirodno okruženje izuzetno prija," naglašava Gordana Vujaklija savetodavac za stočarstvo iz lozničke poljoprivredne stručne službe.

Držanje krava u štalama nosi sa sobom veći broj problema i nedostataka, smanjuje se životna dob grla ali i njihova reproduktivna spospobnost. Međutim, to nije problem ovog gazdinstva, jer krave kretanjem zadovoljavaju svoje fizičke potrebe i održavaju telesnu kondiciju. 

Nedostatak stajskog držanja je i što se štale moraju čistiti svaki dan, a i to zahteva dodatni utrošak fizičkog rada i vremena, a na gazdinstvima koja su uglavnom staračka i gde uvek nedostaje radne snage i to dodatno otežava stočarsku proizvodnju. 

Vujaklija ističe da slobodnim kretanjem krave nemaju problema sa papcima, a zdrave noge su početak bilo kakve proizvodnje kada je u pitanju mlečno govedarstvo, a ako nemate zdrave noge koje će držati telo nemate ni zdarvu kravu.

Edem vimena - Posledice i preventiva

Mleko sa ispaše kvalitetnije  

Međutim, prema njenim rečima ljudi se češće odlučuju za stajski način držanja, jer smatraju da su im grla uvek na oku, da je rad na takav način jednostavniji ali da je najveći problem u stvari menjanje navika, jer su oni navikli da svoje krave drže u stajama i tako im je lakše ali čovek koji gaji životinje ne može da misli samo na sebe nego i na dobrobit životinja koje mu svaki dan stvaraju novac.

Vujaklija napominje da u svetu mleko proizvedeno na ovakav način, od krava koje su bile na ispaši ima mnogo višu cenu nego mleko proizvedeno u staji, jer takvo mleko je zdravije, bez antibiotika i hormona jer su ga dale krave kojima nisu potrebni lekovi.