Slovenija primenjuje niz agrarnih mera kako bi mladi poljoprivrednici ostali na selu. Podsticaje je iskoristila i porodica Roškar koja je usmerila kapacitete na mlečno govedarstvo.
Agrarna politika u Sloveniji usmerena je velikim delom ka mladima i njihovom ostanku na selu. Zbog toga ova država sprovodi 30-ak mera, među kojima je najpopularnija startap podrška, odnosno subvencija u visini od 45.000 evra. Uslov za ostvarivanje prava na ove podsticaje je to da mladi od roditelja preuzmu imanje ili zasnuju novo i da im poljoprivreda bude primarni posao.
Poljoprivredno gazdinstvo "Roškar" iz sela Sveti Jurij ob Ščavnici je pre dve godine iskoristilo startap program kada je otac sinu predao domaćinstvo. Prvi učinjeni korak bio je prijavljivanje na konkurs Ministarstva poljoprivrede, objašnjava mladi domaćin, Boštjan Roškar.
"Reč je o prenosu celokupnog imanja - zemlje, farme i objekata. Roditelji su zadržali porodičnu kuću i hektar zemlje. Od dana preuzimanja imanja imam obavezu da poslujem do 60. godine života. Na svakih 5 godina moram ministarstvu prikazivati kalkulaciju po FADN sistemu. To su moje obaveze, a za uzvrat sam od države pre dve godine dobio bespovratna sredstva u visini od 32.000 evra", objašnjava Roškar.
On je napomenuo da je najveći deo tih sredstava, čak 40%, iskoristio za obnovu mehanizacije. Deo je investirao u prerađivački pogon, odnosno mini mlekaru, u kojoj se proizvode sir i jogurt. Boštjan je istakao da se više mladih, u njegovoj opštini, odlučilo na taj korak i da se na ovaj način poljoprivredna gazdinstva, čiji prosek starosti je 60 godina, podmlađuju.
U porodici Roškar ratarstvo je podređeno stočarstvu. Oni obrađuju 60 ha zemlje, a polovina tih površina je u njihovom vlasništvu. Prošle godine proizveli su oko 280.000 litara izuzetno kvalitetnog mleka. Deo ovih količina predaju Mlekarskoj zadruzi u Ptuju po ceni od 23 evrocenta za litar. Ova cena je nedovoljna i zbog toga se ostatak prerađuje u mini mlekari. Za mužu i proizvodnju mlečnih proizvoda obogaćenih voćem, zadužena je Boštjanova supruga Martina.
"Najviše proizvodimo jogurt i njegov kvalitet je prioritetan. U našem kraju tražnja je velika jer ga isporučujemo školskoj deci. Proizvodimo i sir i pavlaku. Sir se dobro prodaje, a i njega smo obogatili različitim dodacima. Pola litre osnovnog jogurta prodajemo za 1 evro, dok voćni jogurti koštaju 1,40 evra. Samo na jogurtu imamo čistu zaradu u visini od 50 evrocenti za litar", kaže Martina.
Hranu za 120 grla od kojih je 40 muznih krava, Roškarovi proizvode sami. Kupuju samo vitamine i minerale koji su ovim životinjama neophodni u ishrani. Zbog krize se o svakom evru vodi računa, pa ovi domaćini nastoje da uštede gde god mogu. Veterinarske usluge su im veliki trošak, tako da osemenjavanje krava rade samostalno.
Stočarstvo je najvažnija grana poljoprivrede u Sloveniji. Tu svakako prednjači mlečno govedarstvo koje je već treću godinu zbog niskih otkupnih cena mleka u krizi. U ovoj proizvodnji, sa sadašnjim cenama, fali oko 100 miliona evra, procena je Zadružnog saveza Slovenije.
Slovenija sistemski ulaže novac u opstanak sela nizom mera namenjenih mladima. Startup je svakako među popularnijima jer pruža finansijsku podršku za osavremenjavanje gazdinstava u različitim segmentima, od proširenja imanja, preko obnove mehanizacije, do otvaranja prerađivačkih kapaciteta.
"Trenutno pričamo o subvencijama od 45.000 evra namenjenih mladima kojima će poljoprivreda biti osnovna delatnost. Onima koji su negde zaposleni, a žele da se bave i poljoprivredom sleduje oko 19.000 evra. Za te namene u proteklih 10 godina nekada je bilo više, a nekada manje novca. Ova mera je zapravo motivacija mladim ljudima da preuzmu roditeljsko imanje. Ukoliko žele da dobiju ovaj novac, roditelji moraju mlađem naraštaju da predaju celokupno poljoprivredno gazdinstvo i vlasništvo nad njim. To znači da otac i majka mogu da zadrže kuću u kojoj žive i minimalno pola hektara zemlje", objasnio je Damjan Jerič, stručnjak za agroekonomiju za područje Pomurja.
Dok mladi polako počinju da rukovode imanjem i da donose odluke u kojem smeru će ići njihova proizvodnja, zadružni sektor u Sloveniji je s druge strane na visokom nivou i u poslu im mnogo pomaže. Više od 80% primarnih poljoprivrednih proizvoda otkupljuju zadruge.
"Poljoprivredna gazdinstva snabdevamo repromaterijalom, imamo državnu banku koja u kriznim vremenima pomaže seljacima. Zapravo, imamo čitav sistem. Udruženo je 50% poljoprivrednika. Ali, kad cena padne za 30% i to zbog političkih odluka poput embarga prema Rusiji, tražimo da EU nešto preduzme u najkraćem vremenu. Dobro je to što se država okrenula mladima koji se sve češće odlučuju da ostanu na selu. Ove godine naročito su popularni programi bespovratnih sredstava nemenjenih za preuzimanje poljoprivrednih gazdinstava od roditelja", naglašava Peter Vrisk, predsednik Zadružnog saveza Slovenije.
On je dodao da je situacija u selima koja se nalaze u ravnici i čiji poljoprivrednici obrađuju oko 50 ha zemlje u gazdinstvu daleko povoljnija. Problem nastaje u planinskim selima u kojima su posedi veličine do 10 ha jer sa tom površinom zemlje i ovako niskim cenama poljoprivrednih proizvoda, ne može da se živi.
Tagovi
Autorka
Vakcina protiv ptičjeg gripa nije dovoljna zaštita - šta je još potrebno uraditi?
Telad u Mačvi do 820 din/kg, cena prasića do 650 din/kg
Govedari Srbije: Fiktivne krave u registru, prijavljuju lažnu krađu da bi opravdali papire
Stočari će pre dobiti subvenciju, nego pravu cenu sirovine?
