Može li tradicionalno stočarstvo preživeti uz povratak divljih životinja?

Roman "Teraj svoj plug preko mrtvačkih kostiju” poljske nobelovke Olge Tokarčuk prati penzionisanu inženjerku Janinu Duszejko, koja živi u zabačenom selu na poljsko-češkoj granici i sukobljava se sa lokalnim lovcima zbog njihovog odnosa prema životinjama. Kada počnu misteriozno da umiru lovci, a uz mrtva tela se pojavljuju neobični tragovi, otvara se pitanje da li su posredi ljudska osveta ili obračun prirode sa onima koji je ugrožavaju. Kroz kriminalističku zagonetku i jedinstveno pripovedanje Tokarčuk propituje pravdu, ljudsku okrutnost i društvo u kojem pojedinci teško pronalaze zajednički jezik.

Prema romanu je poljska rediteljka Agnješka Holand 2017. snimila film "Tragovi”, u originalu "Pokot”, koji je na Berlinalu iste godine osvojio Srebrnog medveda, nagradu Alfred Bauer.

Lov ili poljoprivreda, pitanje je sad

Šta je važnije, lov ili poljoprivreda? Trebalo bi to da bude retoričko pitanje, zar ne? Međutim, dok sam tražio ideje za ovaj tekst, naišao sam na brojne sukobe koji pokazuju da sukob lovaca i poljoprivrednika nije samo lokalna stvar.

Španija je jedan od primera. U istraživanju objavljenom 2020. godine naučnici su zabeležili sukobe u pojedinim selima zbog štete koju evropski kunići nanose vinogradima i drugim usevima. Dok su poljoprivrednici tražili smanjenje njihove brojnosti, lovci su se zalagali za očuvanje populacije zbog lova.

U severoistočnoj Poljskoj divlje svinje su od 2011. do 2013. godine oštetile 1.000,4 hektara poljoprivrednih površina u 1.365 zabeleženih slučajeva. Poljoprivrednicima je isplaćeno ukupno 432.600 evra odštete, odnosno prosečno 144.200 evra godišnje, dok je lov na divlje svinje donosio godišnji neto prihod od 163.100 evra.

U francuskom departmanu Gard naknada štete koju su divlje svinje nanele poljoprivrednim kulturama tokom lovne sezone 2016./2017. dostigla je oko 854.000 evra, dvostruko više nego prethodne sezone. Zbog toga su povećani troškovi lovnih dozvola i finansijski doprinosi lovačkih organizacija, uz intenzivniji odstrel divljih svinja. Taj primer pokazuje da se rasprava ne vodi samo o brojnosti divljači nego i o tome ko treba snositi troškove štete na usevima.

I sa druge strane Atlantika, u SAD-u, divlje svinje su veliki problem. Američko Ministarstvo poljoprivrede procenjuje da ukupni troškovi štete koju uzrokuju dostižu najmanje 3,4 milijarde dolara godišnje. Zasebno istraživanje u 13 saveznih država procenilo je da gubici stočarskih gazdinstava zbog napada divljih svinja na stoku i prenosa bolesti iznose oko 40 miliona dolara godišnje.

Kad zaštita prirode postane tuđi problem

U francuskim Pirenejima medved je za jedne simbol povratka prirode, a za druge pretnja tradicionalnom stočarstvu. Taj sukob istražuje dokumentarni film "Pastir i medvjd” (The Shepherd and the Bear) iz 2024. godine britanskog reditelja Maksa Kigana (Max Keegan), snimljen u regionu Arijež.

Nakon što je 2004. ubijen poslednji autohtoni medved u Pirenejima, francuske i španske vlasti pokrenule su programe ponovnog naseljavanja vrste. Ipak, povratak velikih zveri otvorio je pitanje suživota sa ljudima koji leti izvode ovce na udaljene planinske pašnjake i rizikuju gubitke stada. Zagovornici zaštite medveda ističu očuvanje vrste i ekosistema, dok stočari upozoravaju da posledice takve politike snose upravo oni. Kigan prati ljude čije se svakodnevne odluke nalaze između zaštite prirode i opstanka tradicionalnog načina života.

Jedan od glavnih protagonista je 63-godišnji pastir Ives (Yves), čiji život se vrti oko planine, stada i pasa koji mu pomažu u radu. Za njega planina nije romantična kulisa, nego radno mesto, a ovce odgovornost koja ne prestaje nakon zalaska sunca. Ives traži nasljednika, a mlada učenica Lisa dolazi da uči zanat obeležen fizičkim naporom, izolacijom i neizvesnim prihodima. Njihova priča otkriva da problemi stočarstva prevazilaze napade medveda. Nedostatak mladih koji žele da preuzmu gazdinstva i nastave život daleko od gradova ugrožava budućnost ove delatnosti, čak i nezavisno od prisustva velikih zveri.

Cena napretka koji iza sebe ostavlja prazne domove i napuštena poljoprivredna imanja

Drugu perspektivu donosi tinejdžer Siril, čija je majka među najglasnijim protivnicima povratka medveda. Dok ona upozorava na posledice po stočare, njen sin odlazi u planine sa fotoaparatom, nadajući se da će ugledati životinju. Siril sanja o radu u službi za zaštitu prirode, koja, između ostalog, sprečava ubijanje medveda. Njegova fascinacija divljinom tako se sukobljava sa majčinim stavovima, pokazujući da ovaj sukob nije samo ekonomske i političke prirode već se proteže i unutar porodice.

Film povremeno poprima obeležja trilera, naročito kada se organizuju grupe koje žele da pronađu medvede, ali se prvenstveno oslanja na posmatranje ljudi u njihovom okruženju. Reditelj ne nudi jednostavno rešenje. Povratak medveda zahteva odgovore na pitanja zaštite stada, nadoknade štete i raspodele troškova. Istovremeno, ukidanje zaštite velikih zveri ne bi rešilo demografske i ekonomske probleme tradicionalnog stočarstva.

Ko će plaćati suživot?

Film pritom pokazuje da se budućnost planinskih zajednica ne može svesti na sukob ljudi i divljih životinja. Ives traži nekoga ko će nastaviti njegov posao, Lisa tek uči zahtevan zanat, a Siril u istoj planini vidi priliku za budućnost u zaštiti prirode. Njihove priče otkrivaju koliko se različiti pogledi na krajolik mogu sukobiti, čak i među ljudima koji su s njim svakodnevno povezani.

Reditelj je, barem naizgled, odlučio da u svom filmu ne zauzima stranu, već je nama, gledaocima, prepustio da razmislimo o tome može li se priroda vratiti na neko područje, a da pritom ne budu potisnuti ljudi koji su ga vekovima oblikovali. Jer, medvedi su u ovom slučaju vraćeni u planine, ali očuvanje tradicionalnog stočarstva i pronalaženje održivog načina suživota zahtevaju mnogo više od ponovnog naseljavanja jedne životinjske vrste. A svi znamo šta treba učiniti, ali volimo da se pravimo nevešti.

Dodajte agroklub.rs u omiljeni Google izvor