Nada i Rašo već 46 godina sa svojim kravama: "Lepo nam, za bolje ne znamo"

Iako je sedam decenija života iza njih, Nada i Rašo Orašanin iz Zelenog Jadra u Srebrenici u susednoj Bosni i Hercegovini, od poljoprivrede ne odustaju. U štali je više od 50 grla, a već ravno 46 godina drže goveda i obrađuju zemlju. Njihova životna priča mnogima je "na oko" teška, ali njima ne. Oni i ne znaju za drugačije.

"Ove krave mi postaju ljubav, zato što ih baš volim. Meni je ovakav život dobar i lep jer sam ovako navikla. Ne znam kako je drugima. Mi smo navikli da radimo, pa i ne znamo za drugačije", priča nam Nada Orašanin kojoj radni dan počinje sa svitanjem.

Ujutro od pet sati su, kaže, na nogama, pa sve do uveče. Ako neko dođe da im pomogne, dobro je.

"Ima ovaj sin stariji dođe pa pomogne, a Rašo i ja smo postari", govori naša sagovornica

Penziju zaradili od poljoprivrede

Njih dvoje su danas u penziji koju su zaradili baveći se ceo život poljoprivredom. Pričaju nam kako nikada nisu radili u preduzeću, ali su znali da slede dani kada će penzija dobro doći, pa su penziono sami uplaćivali.

"I decu smo od stoke školovali, othranili. Imamo dva odrasla sina i kćer. Ljudi vole domaće mleko, domaći sir, a kod nas je baš sve domaće tako da smo ceo život hranili stoku i vodili računa o kvalitetu", ističe vredna domaćica.

Pitali smo je koliko planiraju još da budu u ovom poslu s obzirom na to da sada imaju 50 grla i da su u godinama kada mnogi odustaju od poljoprivrede i prepuštaju je mlađima.

Pitali smo stočare i veterinare: Strahujete li od slinavke i šapa?

"Ne znam. Nemamo života više. Ostaviću jednu, dve krave da imam sira i kajmaka i mleka za sebe. Nismo više toliko u snazi, nisam sigurna da ćemo moći. Jer kod nas krave u maju idu na ispašu, sve do jeseni. Nije lako to sve. Ali koliko budemo mogli toliko ćemo i ostaviti", ispričala nam je Nada.

"Vidi seljaka kakav je, smrdi"

Njen suprug Rašo kaže kako je težak život poljoprivrednika, jer njih dvoje i danas zemlju obrađuju bez mašina, a sve je manje onih koji bi živeli od rada na zemlji.

"Ja mislim, ko hoće da nagrdi čoveka, kaže 'joj vidi onog seljaka kakav je, smrdi ne možeš mu prići'. Pravo da vam kažem, nama država i institucije nisu pomagali. Pokušaćemo tražiti ove godine, ali do sada nisu ništa. Doduše, nisam mnogo ni tražio", kaže Rašo.

Život dva stočara: Deli ih 170 kilometara i 47 godina

Pitamo i Rašu, cene li ljudi domaću proizvodnju.

"Cene, da znate. Nama to odgovara jer ovde nema naroda. To je pustoš. Ima tog prostranstva koliko hoćeš. Ko hoće da drži stoku, pustiš ih i onda pet-šest meseci nemaš velikih obaveza oko stoke. Pusti ih i one su u prirodi", objašnjava.

Iako supruga Nada nije sigurna da će moći još dugo s ovolikom stokom da radi, Rašo je optimističniji pa kaže "boriću se".

"Sve dok mogu. Šta ću drugo. Imam to malo i penzije i dobro je. Da bih ja sad okren'o neku drugu rabotu, od 72 godine, to je teško", pun elana govori ovaj domaćin.

Rašo i negova supruga priželjkuju lepu i mirnu starost, stalno gledajući u svoje krave, dozivajući svaku njenim imenom.