Nevladin sektor pomaže udruživanju živinara

Kada se u poslednje vreme govori o problemima u stočarstvu, uglavnom se spominju svinjarstvo i proizvodnja mleka. Nažalost, ni živinarima ne cvetaju ruže.

Osnovni problem je neorganizovanost stočara, proizvođača tovnih pilića i nekorektan odnos klaničara. Dobro je da su napravljeni prvi koraci ka konačnom, svima prihvatljivom rešenju.

Proizvođači nezadovoljni cenom i plasmanom

U trenutnom turnusu Radoslav Lukić iz Žablja tovi 12.000 pilića. Nema ugovoren plasman. Sa predhodnim turnusom bio je na gubitku, a iako je osvojio proizvodnju, ne vidi boljitak za živinarstvo.

"Danas je stanje u živinarstvu izuzetno teško. Prvi turnus sam prodao po 86 din/kg, drugi po 108 din/kg, a moja proizvodna cena je 115 din/kg. Bio bih zadovoljan sa cenom od 145 din/kg. Da tako bude na nivou cele godine, svi živinari bi potpisali. Sam pravim hranu. Imam svoju soju, svoj kukuruz i ekstruder za pripremu. Proizvodnja nije skupa, ali džabe. Jeftino je pile koje prodam", konstatuje Lukić.

Agroegzit nudi rešenje kroz udruživanje

Videći probleme u kojima su se našali Lukić i njegove kolege, grupa Agroegzit, koja se bavi rešavanjem gorućih pitanja u poljoprivredi, ponudila je rešenje. Osnivanje zadruge u koju bi ušli mali proizvođači i povezivanje sa sigurnim kupcem. Taj program vodi agrarni analitičar Čedomir Keco.

"Prvu ruku je ispružila Perutnina iz Ptuja koja je vlasnik Topika u Bačkoj Topoli. Sve ide ka tome da će se uskoro realizovati ugovori između malih živinara i prerađivača. Ova naša grupa Agroegzit će pokušati da kroz objedinjenu proizvodnju za poznatog kupca stvori robnu marku "Pile dobre poljoprivredne prakse", jer ćemo insistrirati na poštovanju svih zdravstvenih standarda u završnici tova pilića. Ne sme se više dešavati da proizvođači tokom celog turnusa u proizvodnji koriste antibiotike. To je šetno po zdravlje", konstatuje Keco.

Očekuje se da se u ovaj program u početku uključi 300 malih živinara, a za piliće iz standardizovane proizvodnje zainteresovani su i drugi prerađivači. Činjenica je da potrošači žude za kvalitetnom, brendiranom piletinom iz domaće proizvodnje. Incidenti sa uvozom nekvalitetnog mesa, pa i poslednji slučaj sa 130 tona uvezene piletine iz Poljske zaražene salmonelom, okreću potrošače domaćim farmerima.

Foto: www.belarus.by