Nove tehnologije u živinarstvu

Informacione tehnologije su zadrle u svaku poru našeg života, pa tako i u poljoprivredu. Veruje se da će baš one pomoći ljudima da se prehrane, jer se očekuje da će nas do 2050. godine biti dve do tri milijarde više, a prirodnih resursa će biti manje. Tehnologije će zahtevati od čoveka da bude ekonomičan, da poštuju dobroditi životinja, kao i sva pravila u vezi sa zagađivanjem. 

Informacione tehnologije u živinarstvu

Prof. dr Lidija Perić sa departmana za stočarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu smatra da će se primenjivati sledeće tehnologije, kada je reč o živinarstvu:

• 3 D štampači;
• dronovi;
• senzori za individualni monitoring;
• veštačka inteligencija;
• virtuelna stvarnost;
• roboti;
• Internet of Things.

"Internet of things su tehnologije koje primenjujemo danas. Predstavljaju prikupljanje što više podataka sa farme, koje se potom smeštaju u bazu i pretvaraju se u raspoloživu informaciju. Slika je u realnom vremenu, pa farmer ne mora da bude prisutan na farmi. Pristup je omogućen preko mobilnih telefona - to su dodatne oči, uši i ruke za rukovođenje proizvodnjom", kaže Perićeva.

Skupljanje podataka, pa obrada

Prikupljanje podataka, odnosno monitoring, obuhvata: ambijentalne uslove (temperatura, vlažnost vazduha, kvalitet vazduha, strujanje itd.), podatke o životinjama (vreme i količina uzimanja hrane, temperatura, zvukovi, raspored u objektu, kondicija itd.) i parametri u vezi sa životnom sredinom (emisija gasova, prašine, CO²  itd.).

Kada se svi podaci prikupe, oni se obrađuju. Jedan deo dolazi do poljoprivrednika, a jedan je namenjen opremi, u jasnom i pristupačnom obliku. 

"Tako su, postavljanjem mikrofona u hranilicu i analizom zvuka, Ajdin i saradnici 2015. godine pomoću senzora registrovali koliko puta pilići u toku dana kljucaju hranilicu. Uspeli su da sa 1% greške razdvoje ona kljucanja u kojima pilići zaista uzmu hranu. Ti podaci su važni da bi se smanjio rastur hrane prilikom ishrane", navela je Lidija Perić.

Srbija ravnopravna u trci

Perspektive primene postoji, mada se javljaju i različite teškoće. Naime, nove tehnologije nisu još dovoljno praktične, oprema je skupa, podaci su često teško razuljljivi, a postoji i stepen nepoverenja, kako će se primeniti podaci.

"Nema razloga da Srbija zaostaje za svetom. IT sektor je razvijen, a računar poseduje gotovo 70% domaćinstava, a 100% preduzeća koristi u poslovanju. Potrebno je da uđemo u trku, a tu smo potpuno ravnopravni", smatra Perićeva.

Foto: geralt / Pixabay

Dodajte agroklub.rs u omiljeni Google izvor