• Stočni fond
  • 27.07.2020. 16:00

Opredeljena sredstva, obrada zahteva i uslovi konkursa: Šta su subvencije promenile u stočarstvu?

Pitanje je, da li će u narednom periodu sistem subvencionisanja ovakav kakav jeste doneti poželjne promene u stočnom fondu, ili ono što treba promeniti jeste način razmišljanja?

Foto: Julijana El Omari
  • 2.062
  • 265
  • 0

Devastacija stočnog fonda u Srbiji nije novost. Niske cene, problemi sa izvozom i stočne bolesti nisu išle na ruku našim stočarima proteklih godina. S obzirom da se stanje nije poboljšalo s vremenom, ispitali smo kako su same državne institucije videle efekte sistema subvencionisanja koji je imao za cilj unapređenje stočnog sektora i kakvo je stanje danas.

U izveštaju Državne revizorske institucije, objavljenom prošle godine 'stanje u oblasti tova junadi smatra se relativno prihvatljivim, dok se na farmama svinja ocenjuje kao loše jer se poljoprivrednici suočavaju sa brojnim problemima, među kojima su najznačajniji dotrajalost objekata i neadekvatna ishrana svinja. Tov jaradi i jagnjadi još uvek spada u neorganizovanu i pojedinačnu proizvodnju'.

Ipak, sama Revizorska instucija, registrovala je nekoliko problema, koji direktno 'koče' obim proizvodnje u stočarstvu. U pitanju su neobrađeni zaostali zahtevi, česte izmene pravilnika i zakona, rasni sastav stoke i nesiguran izvoz.

Šta je sa isplatom subvencija, a šta se menja u planu IPARD poziva?

Kad smo još ranije kontaktirali Ministarstvo poljoprivrede - Upravu za agrarna plaćanja, rečeno nam je da su do sada isplaćeni svi uredno podneti zahtevi iz prethodne godine. Takođe, na naše ponovljeno pitanje, rekli su nam su svi zahtevi podneti prethodnih godina, koji su administrativno uređeni i potpuni, isplaćeni.

"Ostali zahtevi su u procesu dopune, nakon koje će biti realizovani u najbržem mogućem roku", kažu u Ministarstvu za Agroklub.

Ko čeka, taj ...

Međutim, tadašnje istraživanje Revizorske institucije pokazalo je da 'iz godine u godinu, neizmirene obaveze iz prethodnih godina čine oko 35 odsto planiranih sredstava u tekućoj godini'. Takođe, neizvesnost u isplatama čini da sam proces dodele subvencija traje jako dugo da i sami proizvođači ne znaju da li će im data sredstva biti na raspolaganju za novi agrarni ciklus.

Pomenimo i samo pravnu stranu, po kojoj Uprava za agrarna plaćanja, rešenje po zahtevima za podsticaje u stočarstvu treba da donese u roku od 30, odnosno 60 dana. Taj rok, na osnovu Zakona o opštem upravnom postupku, često se probija.

Prvo 10 ovaca, pa 30, pa opet 10 minimum

S druge strane, ono što još doprinosi neizvesnosti samog procesa jesu česte izmene pravilnika. U toku predstudije revizorske državne institucije, utvrđeno je da je u periodu 2016 - 2018. godine doneto tri uredbe i 12 izmena uredbi o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju, kojima se definiše obim sredstava, vrste podsticaja i maksimalni iznosi po vrsti podsticaja za tekuću godinu. Istovremeno, u ovom periodu je doneto i više Pravilnika o uslovima i načinu ostvarivanja prava na podsticaje u stočarstvu.

DRI: Ulaganje u uzgoj stoke nije dao rezultate

Setimo se samo Pravilnika za kvalitetna priplodna grla, koji se samo u toku 2018. godine menjao tri puta, kada je kao jedan od uslova za dobijanje subvencija bilo potrebno imati najamanje 10 ovaca, pa 30, pa je ponovo vraćeno na 10. Slično je bilo i kod uslova za krave i krmače. Isti pravilnik je pretpeo više izmena manjeg intenziteta i u periodu od aprila 2019. do marta ove godine.

Opada broj zahteva

Ipak, na adresu Uprave za agrarna plaćanja stigne pozamašan broj zahetva. Na osnovu podataka koje smo dobili od resornog ministarstva, 'za mere direktnog plaćanja namenjene stočarstvu godišnje stigne oko 120.000 zahteva, od kog broja je gotovo polovina za kvalitetna priplodna grla. 

Taj broj je inače, prošlih godina, dostizao 150.000 zahteva. Na kraju, Revizorska institucija zaključuje da Ministarstvo poljoprivrede prilikom planiranja nije polazilo od potreba poljoprivrednika već se prilagođavalo dobijenim sredstvima kroz česte izmene uredbe i pravilnika.

Prvo veliki dobijaju subvencije

Naročito zanimljiv podatak u izveštaju ove institucije bio je o prioritetu obrade dobijenih zahteva, gde se navodi da se zahtevi za podsticaje u oblasti stočarstva ne obrađuju po vremenu dospeća već po visini zahtevanih sredstava - veliki proizvođači imaju prioritet u obradi.

Međutim, Uprava za agrarna plaćanja Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, obrađuje ih prema redosledu podnošenja, rečeno nam je u Ministarstvu.

Isplata subvencija za mlade poljoprivrednike od septembra?

Tada je u izveštaju navedeno, ako bi se obrađivali predmeti po redosledu pristizanja nikada ne bi realizovali odobrena sredstva Zakonom o budžetu Republike Srbije.

Ove godine 14,7 milijardi evra za subvencije u stočarstvu

Osim toga, s godinama kako opada broj stoke u Srbiji, tako se i iznos podsticajnih sredstava u stočarstvu smanjuje. U 2017. godini dolazi do blagog pada nivoa sredstava u odnosu na 2016. godinu, ali je zato u 2018. godini taj iznos manji za milijardu dinara u odnosu na 2017. Na osnovu podataka koje smo dobili od resornog ministarstva, u 2018. godini je za direktne podsticaje u stočarstvu opredeljeno oko 14,8 milijardi dinara. U 2019. godini podrška za direktne podsticaje u stočarstvu namenjeno oko 13,7 milijardi dinara, u ovoj godini 14,7 milijardi.

Dakle, više nego prošle, ali manje nego pre dve godine.

Što se tiče ostalih podsticajnih mera, koje bi trebalo da zaista i podstaknu stočarski 'bum' imali smo česte promocije autohtonih sorti. Međutim, za ove rase odlučivali su se pojedinci sa manjim brojem grla. Onda, radilo se na oplemenjivanju rasnog sastava stoke uvozom rasa i hibrida iz stranih zemalja, ali opet za 'egzotične' rase odlučivale su se velike firme. 

Kompanija "Đurđević": Angus iz Irske za bolji kvalitet mesa u Srbiji

Izvoz je više puta najavljivan i stopiran i poslednja informacija koju je preneo list Dnevnik jeste se trenutno na tržištu nudi više od 12.000 kvalitetnih grla. Inače, cena jagnjadi je na vrlo niskom nivou, a cena bikova već mesecima nije povoljna. 

Podsetimo se samo i stočnih bolesti u poslednjih pet godina koje su praznile štale i nanosile velike ekonomske štete proizvođačima. Poslednja je afrička kuga svinja koja je desetkovala broj ovih životinja na jugu Srbije.

Pirot: Zašto se jedan deo domaćih svinja odvodi u klanicu, a drugi zakopava?

Pitanje je, da li će u narednom periodu sistem subvencionisanja ovakav kakav jeste doneti poželjne promene u stočnom fondu, ili ono što treba promeniti jeste način razmišljanja?


Tagovi

Stočni fond Subvencije u stočarstvu Ministarstvo poljoprivrede Afrička svinjska kuga Kvalitetna priplodna grla Tovno stočarstvo Izvoz


Autorka

Julijana El Omari

Diplomirani novinar specijalizovan za agro novinarstvo. U poslu i životu vodi se Ničeovom formulom sreće: jedno "da", jedno "ne", jedna prava linija, jedan cilj...