U posebnim uslovima, kada nije moguće nabaviti hranu organskog porekla, savezni inspektor može da odobri veće učešće hrane iz konvencionalne proizvodnje.
U organskoj stočarskoj proizvodnji životinje se hrane organski proizvedenom hranom koja mora biti pripremljena u onoj formi koja dozvoljava životinjama da iskažu prirodne navike u ishrani, ali i da zadovolji njihove potrebe.
Prema rečima savetodavca za stočarstvo Ivanke Nikolić iz PSS u Knjaževcu, hrana za potrebe životinja se dobija sa sopstvene organske proizvodne jedinice. Međutim, postoje i odstupanja.
"Ukoliko hrana mora da se dokupi, procenat nabavljene hrane može biti 60 odsto. U slučaju da nema dovoljno organski proizvedene hrane, dozvoljeno je korišćenje hrane iz perioda konverzije", kaže ona.
Kako dodaje, ako je hrana sa sopstvenog gazdinstva, njeno učešće u obrocima može biti i 100 posto, međutim, ako je kupljena, njeno učešće u obroku se smanjuje na 30%. Organska proizvodna jedinica, ističe savetodavac, može da nabavi najviše 10% koncentrovanih hraniva za preživare i 20% hraniva za druge vrste životinja samo u slučaju ako se ne može nabaviti hrana organskog porekla.
"Učešće konvencionalnih hraniva u dnevnom obroku ne sme da bude veće od 25% suve materije obroka. U posebnim uslovima, kada nije moguće nabaviti hranu organskog porekla, savezni inspektor može da odobri veće učešće hrane iz konvencionalne proizvodnje, ali samo u određenom vremenskom periodu", napominje naša sagovornica.
Kada je reč o uzgoju preživara, on se, kaže ona, zasniva na maksimalnom korišćenju ispaše koja obezbeđuje boravak životinje na otvorenom, održavanje dobre kondicije, regulisanje florističkog sastava na pašnjacima, kao i ciklično kruženje hranljivih materija između zemljišta, biljaka i životinja.
"Ishrana mladunaca je veoma važno pitanje. U cilju dobrobiti životinja poželjno je da se hrane majčinim mlekom i to telad do tri meseca starosti, jagnjad i jarad do 45 dana i prasad do 40 dana", navodi savetodavac.
To znači da se u ishrani mladunčadi koristi isključivo organsko mleko, dok zamena za mleko nije dozvoljena.
Standardi, dodaje ona, takođe propisuju zabranu korišćenja antibiotika, kokcidiostatika, medicinskih preparata, kao i stimulatora rasta. Ali šta ako je životinja bolesna i ne postoji drugo rešenje?
"Lečenje životinja u organskoj proizvodnji zasniva se prvenstveno na preventivi, pravilnoj ishrani i dobrim uslovima držanja. Prednost se daje prirodnim i fitoterapijskim preparatima, dok se konvencionalni lekovi koriste samo ako su baš neophodni", upozorava naša sagovornica i dodaje da su nakon takvog lečenja obavezni produženi karencijski rokovi kao i vođenje tačne evidencije.
U organskoj proizvodnji je, između ostalog, zabranjena i upotreba GMO i GMO derivata u celom proizvodnom lancu. Nisu dozvoljeni, kaže ona, ni sintetički proizvodi poput sredstva za podsticanje apetita, veštačke boje, urea, a ni čiste aminokiseline.
Postavlja se pitanje koliko je zapravo organska proizvodnja zahtevna i izazovna? Evo šta nam kaže savetodavac.
"Organska proizvodnja je zahtevna, jer traži strogo poštovanje propisa o ishrani, dobrobiti životinja, ali i zabranu određenih sredstava koji se koriste u konvencionalnoj proizvodnji. Potrebno je više rada, znanja i kontrole. Troškovi možda jesu veći na početku, međutim dugoročno donosi veću cenu proizvoda i veću održivost proizvodnje."
Tagovi
Autorka
