Samo pet odsto domaćih životinja, koje se gaje u Srbiji, imaju polisu osiguranja. To je dvostruko manje od biljne proizvodnje.
Porodica Živanovića iz Lužnica kod Kragujevca tradicionalno se bavi ratarstvom i stočarstvom, a uzgajaju i konje. Imaju oko 20 grla, krava i lipicanera. Obrađuju 34 hektara zemlje, sa kojih obezbeđuju stočnu hranu. Useve su osigurali, ali ne i životinje, pa čak ni šampionska grla. Kako kažu, nemaju računa, jer polisa ne pokriva povrede pri utovaru i istovaru na sajmovima, na kojima godinama učestvuju.
"Ne prihvataju ni snošenje rizika telenja. To je jedini rizik kod priplodnih grla. Ne vidimo razlog da osiguramo grlo, ako se rizici ne prihvataju", rekao je za RTS Dragan Živanović.
Zahvaljujući subvencijama, Piroćanci su poslednjih godina udvostručili broj gazdinstava koja osiguravaju životinje. Grad je 2013. godine isplatio 400.000 dinara, a ove godine će stočari za osiguranje dobiti 10 puta više.
"Od 30%, koliko smo 2013. subvencionisali, došli smo do 60%. Cilj nam je da motivišemo ljude da shvate prednosti osiguranja i koliko im to znači ako dođe do štete", istakla je Vesna Lazarević, stručni saradnik za poljoprivredu grada Pirota.
Za osiguranje priplodne krave čija je vrednost 140.000 dinara, polisa za godinu dana košta 9.500 dinara, za tovne svinje za četiri meseca osiguranje je oko 700 dinara.
Samo pet odsto domaćih životinja, koje se gaje u Srbiji, imaju polisu osiguranja. To je dvostruko manje od biljne proizvodnje. Ona je pokrivena sa 10% do 12%. Osiguravajuća društva smatraju da su ulaganja u stočarstvo velika, a da bolesti i uginuća životinja, ukoliko nisu osigurane, mogu da ugroze proizvodnju. "Ukoliko se dese nepredviđeni događaji, osiguranje životinja je logičan sled za premošćavanje eventualnih gubitaka koji mogu da dođu", kaže Miloš Milosavljević iz "Dunav osiguranja" Kragujevac.
Izvori
Tagovi
Autorka
