Pašnjaci u krizi: Do kraja veka i do 50 odsto današnjih površina moglo bi postati neupotrebljivo

Globalno zagrevanje moglo bi do 2100. godine drastično da smanji površine pogodne za ispašu stoke, upozorava novo istraživanje Potsdamskog instituta za istraživanje uticaja klime (PIK). Prema procenama naučnika, između 36 i 50 odsto današnjih pašnjaka moglo bi da izgubi svoju upotrebnu vrednost zbog klimatskih promena, piše Farmer.

Takav scenario imao bi ozbiljne posledice za stočarstvo širom sveta. Procenjuje se da bi promene mogle da pogode između 110 i 140 miliona ljudi koji zavise od uzgoja stoke, kao i do 1,6 milijardi grla, uključujući goveda, ovce i koze.

U pitanje se dovode prakse razvijane vekovima

Posebno je ugrožena Afrika. Zavisno od klimatskog scenarija i nivoa emisija gasova sa efektom staklene bašte, površine travnjaka pogodne za ispašu na tom kontinentu mogle bi se smanjiti za 16 do čak 65 odsto. U mnogim regijama temperature su već dostigle gornju granicu podnošljivosti za stočarsku proizvodnju.

Tamo gde krave nemaju markice, a lavovi određuju brojnost stada

"Pašnjačko stočarstvo snažno zavisi o faktora životne sredine, poput temperature, vlage i dostupnosti vode", ističe koautor istraživanja Maksimilian Kotz. Klimatske promene, dodaje, značajno ograničavaju područja na kojima je takav oblik poljoprivrede moguć, čime se dovode u pitanje prakse razvijane vekovima.

Situacija je posebno zabrinjavajuća u zemljama koje se već suočavaju s glađu, privrednom i političkom nestabilnošću i izraženim društvenim nejednakostima. U istočnoj Africi, na primer, stočari poput Masaja i Samburua u Keniji ili nomadskih pastira na Rogu Afrike već osećaju posledice sve češćih i intenzivnijih suša. Dok su se nekada javljale otprilike svakih 20 godina, danas su znatno učestalije.

Stručnjaci upozoravaju na krizu pašnjaka

Posledice su već vidljive. Nakon slabih prinosa uzrokovanih kratkom i sušnom kišnom sezonom, oko dva miliona ljudi u Keniji suočeno je s nesigurnošću u snabdevanju hranom, prema procenama regionalne kancelarije Svetske zdravstvene organizacije (WHO). Somalija je prošlog novembra čak proglasila vanredno stanje zbog suše.

Stručnjaci upozoravaju da bi bez snažnijeg smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte i prilagođavanja poljoprivrede klimatskim promenama, kriza pašnjaka mogla da postane jedan od ključnih izazova globalne sigurnosti hrane u 21. veku.