Pet je vrsta stajnjaka - koji ima najjače dejstvo?

Podela stajnjaka se može izvršiti prema vrstama domaćih životinja od kojih se dobija, pa tako imamo: goveđi, ovčiji, konjski, svinjski i živinski. Svaki od njih razlikuje se, kako po sadržaju hranljivih materija, tako i po svom dejstvu. 

Ovčiji i konjski stajnjak su specifični po tome što se relativno brzo razlažu i jako zagrevaju jer sadrže veliku količinu organskih materija, navodi Darko Marković, savetodavac iz PSSRS, napomenuvši da goveđi i svinjski razlikuju od njih. 

"Goveđi i svinjski se sporije razlažu i daju manje toplote, upravo zato što sadrže manju količinu organskih materija, kao i dosta vode", dodaje. 

Hemijski sastav

Ovčiji i konjski stajnjak su pogodniji za đubrenje teških, hladnih i vlažnih zemljišta. Konjski je veoma pogodan za pripremanje toplih leja.

"Prosečan hemijski sastav konjskog stajnjaka iznosi 25 odsto organskih materija, 0,6 odsto azota, 0,3 odsto fosfora i 0,5 odsto kalcijuma, dok nešto veći sadržaj organskih materija ima ovčiji stajnjak", kaže Marković.

Goveđi i svinjski stajnjak su pogodniji za lakša, rastresitija i toplija zemljišta, jer se sporije razlažu, ali im je zato dejstvo duže. Oni sadrže nešto više biljnih hraniva od ovčijeg i konjskog. 

Zašto stajnjak ne ostavljati u gomilice na njivi i u kojim uslovima može čekati zaoravanje?

"Kod nas se najviše koristi goveđi stajnjak, a njegov prosečni hemijski sastav iznosi: 20% organskih materija, 0,45% azota, 0,25% fosfora, a kalijuma i kalcijuma po 0,40%", ističe savetodavac.

Najjači stajnjak

Živinski stajnjak (piletnjak) je najjači i karakteriše ga brzo i jako dejstvo, pa se upotrebljava za najintenzivnije useve. 

Prosečan hemijski sastav živinskog stajnjaka je: oko 26% organskih materija, 1,6% azota, 1,45% fosfora, 0,8% kalijuma i 2,5% kalcijuma.  

"Kokošiji, a naročito golubiji, odnosno ptičji, stajnjak imaju najjače dejstvo u poređenju s drugim vrstama", zaključuje Marković.