Pripaziti na imunitet životinja s proleća

Domaće životinje, među kojima najviše preživari, podložne su parazitskim i bakterijskim oboljenjima s proleća, usled oslabljenog imuniteta. Iako životinje prelaze iz jednog godišnjeg doba u drugo, sa suve hranu na ispašu ili obrnuto sa manje ili više problema, o imunitetu, koji ublažava ili sprečava sve ove promene, malo se govori. Imunitet predstavlja sposobnost organizma da se odbrani od uzročnika bolesti. Od čega zavisi imununitet, pitali smo doktora veterinarske medicine Zorana Milovanovića.

"Imunitet sam po sebi dosta zavisi od organizma i od ishrane. Veliki uzročnici bolesti su mikroorganizmi, koji se inače nalaze u životinjskom organizmu i pomažu pri varenju hrane. Svaka promena hrane dovodi do poremećaja te mikroflore i faune u buragu, koji treba da se prilagaodi na nova hraniva i tada dolazi do pada imuniteta”, objasnio je sagovornik.

Stres izaziva pad imuniteta

I ne samo promena hrane, svaki stres izaziva pad imuniteta, od straha i uplašenosti do promene prostora gde boravi životinja i naglih temperaturnih promena, pa je proleće naročito specifičan period za domaće životinje. Goveda podnose promene bez naročitih problema, kod svinja to može biti crveni vetar, koji je u prvim fazama lako i brzo lečiv, međutim, sitni preživari poput ovaca i koza su najviše osetljivi na stresne faktore.

"Klostridijarne infekcije izazivaju spore, koje se često javljaju u ovom periodu, najčešće zbog prelaska sa jedne ishrane na drugu, jer životinja sa suve hrane prelazi na pašu, koja je ukusnija, pa sa čupkanjem trave pokupe te spore sa zemljom. Usled usporavanja creva, mikroorganizmi u životinjskom telu krenu da bujaju i postaju patogeni i dovode do pada imuniteta", objašnjava Milovanović.

Životinje najčešće uginu

Kada nastupi bolest, tvrdi ovaj doktor veterinarske medicine, teško je lečiti, jer se brzo razvija, pa najčešće one životinje koje obole, kasnije i uginu. One, koje ipak prežive, izvesno vreme imaju nervne poremećaje poput nekoordinisanog kretanja.

"Rešenje je jedino prevencija. Postoje vakcine koje se jako malo primenjuju, nisu obavezne i nisu skupe, ali su jako značajne. S proleća je potrebno uraditi tu dehelmentizaciju, odnosno čiščenje životinje od parazita prilikom svake promene hrane, a svaka promena treba da bude postepena. Potrebno je da se one za neko kratko vreme prilagode novim uslovima; svakog dana im povećavati vreme na ispaši i neće biti nikavih problema", uverava Milovanović.

Ojačati imunitet kvalitetnom ishranom

Dodaje da je ipak najbolja preventivna mera sticanje ili ojačavanje imuniteta kod životinja kvalitetnom ishranom: "U toku zime moraćete da im dodate sve ono što gube, da bi ojačale imunitet. Kvalitetna ishrana sadrži sve sastojke koji su u deficitu, a podrazumeva se da svojim životinjama dajete hranu koja sadrži određenu, a potrebnu količinu vitamina, minerala i elemenata od cinka, magnezujuma, bakara, kalcijuma, fosfora, zatim i aminokiselina, B vitamina i drugo. Ne vredi da u telu životinje ima suviše jedne materje, ako su druge u nedostatku".

Milovanović dalje nagoveštava da je dopuna nedostajućih hranljivih materija jako važna u stvaranju jakog imunog sistema i da se samo selen, koga Srbija ima u manjku, nadoknađuje injekcionim putem. Razlog je što selen utiče na fiziologiju mišića i usled deficita selena, česta je pojava distrofije mišića kod jagnjadi.