Predrag je mladi poljoprivrednik koji ima jasnu računicu kako da zaradi, a pri tom vodi računa i o štednji.
Predrag Lalović iz Bačke Topole ima malu, održivu farmu, na kojoj se isključivo proizvodi prasad rase veliki jorkšir - godišnje njih oko 500. Solidna cena je ta koja mu daje elan. Na farmi ima 30 krmača, što je pun kapacitet.
Prasići su ovde do trenutka kada dostignu 25 do 30 kilograma, za oko 75 dana, a sa otkupom nema problema.
"Prošle godine žitarice su bile skuplje 10 do 20 odsto, a cena žive vage je bila 130 dinara. Cena je sada 270 dinara, pa po prasetu možemo uzeti od 7.000 do 8.000 dinara. Šta će biti u budućnosti, veliko je pitanje", kaže Lalović.
Računica je jednostavna - hrana za krmače košta 22 dinara po kilogramu, a na hranu za prasad izdvaja se 50 dinara po kilogramu.
"Od 1.000 do 1.200 kilograma koristi se za krmaču na godišnjem nivou, a za prasad se utroši 25 do 30 kilograma po prasetu. Pa se na to dodaju troškovi energije, lečenja, rada. Oko 3.500 do 4.000 dinare nas košta prase, a ostalo je zarada", objašnjava Lalović.
Stavku potrošnje energije Predrag je rešio instaliranjem solarnih kolektora. Tako ima jeftiniju energiju za grejanje objekata, a koristi i kotao na pelet, u koji ubacuje i žetvene ostatke.
"Ušteda je velika, jer grejanje kod prasadi mora da bude 24 sata. Pet kilovata se troši na sat vremena za 20 boksova, a to nam treba tokom dve, tri nedelje, pa potrošnja struje može da bude i 30.000 dinara. Ovako se trošak smanjuje na minimum", objašnjava Predrag.
Foto: Print Screen / YouTube
Tagovi
Autorka
Aleksandra Kekić
Partner
Vertigo production
