"Nalazimo se u žitnici Evrope, imamo stručan i edukovan kadar i farmere zainteresovane za tov, pa je budućnost stočarstva u proizvodnji svinja", smatra prof. dr Ivan Radović.
Kukuruz posejan u Vojvodini može da othrani između 12 i 14 miliona svinja godišnje. Ovo je za Dnevnik izjavio prof. dr Ivan Radović, rukovodilac Odeljenja za svinjarstvo Departmana za stočarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Dodao je da u Srbiji u oborima ima između 350.000 i 450.000 krmača:
"Nalazimo se u žitnici Evrope, imamo stručan i edukovan kadar i farmere zainteresovane za tov, pa je budućnost stočarstva u proizvodnji svinja. Za dve godine žensko prase oprasi stotinu direktnih i indirektnih prasadi i zato uz stručni rad možemo doći do brzog oporavka i odgajati kvalitetne tovljenike. Ipak, potrebna nam je i drugačiji pristup ovom poslu - proizvodnja svinja nije proizvodnja iz zadnjeg dvorišta i svinjogojstvo ne može da bude uzgredni posao".
Radović je dodao i da u našoj zemlja ima oko 40.000 napuštenih tovnih objekata, koje bi trebalo osposobiti, a smatra da značajnu ulogu imaju asocijacija ili udruženje proizvođača:
"Treba ih organizovati, među njima naći kompetetne ljude, potom napraviti odgajivački program, definisati momenat turnusa i onda ponuditi na tržište, jer individualni sistem uzgoja svinja, kakav je sada, farmerima ne donosi korist. Pogotovo zato što cenu tovljenika diktiraju nakupci".
Brojnost tovljenika koči i to što svi završavaju na liniji za klanje, umesto da se ostavljaju i za priplod. Radović kao slabost vidi i to što još nije uvedena mesnatost polutke.
"Mesnatost se u EU meri prema standardu SEUROP, po kojem je ekstra klasa sve što je iznad 60 odsto mesa u polutki. EU je uvela i potklase i razdvojila i specijalizovala proizvođače, jer i među njima ima razlike. U Evropi se forsiraju mesnatiji tovljenici jer to znači jefitniji uzgoj, pa više novac ostaje farmerima", objašnjava Radović.
Foto: chx69 / Pixabay
Izvori
Tagovi
Autorka
