Kompanija Alltech objavila je iscrpan godišnji izveštaj o globalnom stanju stočarskog sektora. Kažu, brojke na prvi pogled idu u prilog proizvodnji, ali ispod površine ukazuju na nešto drugo.
Stočarski sektor je na svetskom nivou pokazao da uprkos nizu izazova i dalje ima kapacitet za rast. Međutim, sada zavisi od prilagodljivosti, efikasnosti i upravljanja rizicima isto kao i od same potražnei, stoji u iscrpnom godišnjem izveštaju Agri-Food Outlook 2026, kompanije Alltech.
Ovogodišnje, već 15. Alltechovo istraživanje, zasniva se na podacima iz 142 zemlje i 38.837 fabrika stočne hrane koje je prikupio njihov globalni prodajni tim u saradnji sa udruženjima proizvođača stočne hrane i službenim organizacijama za prikupljanje podataka.
Analizirali su proizvodnju i cene krmnih smesa, zato izveštakj služi i kao pokazatelj stanja celokupnog sektora i ujedno ističe ključne trendove po vrstama životinja, regionalne izazove i prilike za rast.
Isto je pokazalo da je globalna proizvodnja stočne hrane porasla u 2025. godini za 40,136 miliona tona te dostigla 1,44 milijarde tona, što je rast od 2,9 odsto.
"Na prvi pogled, ti brojevi upućuju na snažan oporavak u stočarskoj proizvodnji. Međutim, ispod površine otkrivaju da je rast bio neujednačen, sve više regionalno usmeren i manje podstaknut širenjem stada, a više strukturnim promenama, povećanjem produktivnosti i promenama u načinu merenja i evidentiranja proizvodnje", opisuju.
Veliki deo povećanja količine stočne hrane odražava modernizaciju, a ne samo rast potražnje - poput kontinuiranog prelaska Kine na industrijske sisteme proizvodnje, poboljšanja proizvodnih rezultata životinja i veće efikasnosti u živinarstvu i akvakulturi, granama koje su se istakle kao glavni pokretači rasta.
"Isključujući te strukturne promene, temeljni globalni rast i dalje je stvaran, ali verovatno umereniji nego što ukupne brojke sugerišu", dodaju.
Ocenjuju pritom da ključna karakteristika prošle godine nije bila samo količina, već otpornost pod pritiskom.
Proizvođači su se suočavali sa trajnim rizicima od bolesti životinja (posebno ptičjeg gripa i afričke svinjske kuge), nestabilnim tržištima inputa, izazovima u lancima snabdevanja, klimatskim poremećajima i sve strožim zahtevima održivosti, a ipak ostvarili neto rast u većini sektora.
Ceo izveštaj Alltech® Agri-Food Outlook pročitajte u dokumentu ispod teksta
Sama Evropa proizvela je lane 274,061 miliona tona stočne hrane. Kažu, sektor je na našem kontinentu u 2025. bio raznolik, ali generalno otporan. Niže cene sirovina, podstaknute velikim globalnim prinosima soje, uljane repice, pšenice i kukuruza, poboljšale su marže i podstakle proizvodnju na nekoliko ključnih tržišta.
"Uprkos stalnom pritisku bolesti i regulatornim ograničenjima, region se u celini stabilizovao", navode dodajući da je umereni rast u sektoru proizvodnje mleka i brojlera nadoknadio pritiske u drugim segmentima.
Kada je reč o top 10 zemalja po količini proizvedene stočne hrane, nema promene u odnosu na godinu pri. U vrhu su redom: Kina, Sjedinjene Američke Države, Brazil, Indija, Meksiko, Rusija, Španija, Vijetnam, Turska i Japan.
Zajedno, tih 10 vodećih, činilo je 65,2 odsto svetske proizvodnje stočne hrane u 2025. godini. Oko 47,7 odsto ukupne globalne proizvodnje stočne hrane dolazilo je iz tri vodeće zemlje: Kine, SAD-a i Brazila.
Značajan udeo učesnika u istraživanju Agri-Food Outlook predvideo je da će cene proizvoda, inflacija i opšte privredno stanje najviše uticati na poljoprivredno-prehrambenu industriju.
Kako globalni privredni rast usporava, potrošači će ostati izrazito osetljivi na cene i prilagoditi svoje kupovne navike odnosno birati jeftinije opcije u istoj kategoriji ili preći sa jedne vrste proteina na drugu.
Ističu i da su se troškovi stočne hrane smanjili na većini tržišta te se očekuje da će ostati relativno stabilni. Međutim, ograničena ponuda proteina, povećana tržišna nestabilnost, rastući troškovi trgovine i trajni izazovi sa bolestima verovatno će smanjivati marže. Prerađivači bi se mogli i dalje suočavati sa nedovoljno iskorišćenim kapacitetima i prekidima u trgovini povezanima sa carinama i protekcionističkim politikama.
"Sve to zajedno može povećati troškove, smanjiti potražnju i dodatno pritisnuti profitabilnost. U razvijenim i tržištima u razvoju ključno će biti povećanje operativne efikasnosti i produktivnosti, kako na nivou farmi, tako i u preradi", upozoravaju.
Takođe, postojeće i nove geopolitičke napetosti uticaće na proizvodnju stočne hrane širom sveta u 2026. Ratovi otežavaju transport sirovina za stočnu hranu, uzrokujući nagle cenovne krize na tržištima zavisnima od uvoza, posebno na Bliskom istoku, u Severnoj Africi i jugoistočnoj Aziji te prisiljavaju proizvođače na stvaranje većih i skupljih zaliha kako bi izbegli nestašice.
Navode stoga da bi rastuće napetosti povezane sa Iranom i Ormuskim prolazom mogle dodatno povećati troškove energije, đubriva i transporta, pojačavajući inflacione pritiske i ubrzavajući prelazak na jeftinije izvore proteina poput živine, umesto skupljih opcija kao što je govedina.
"Poremećaji u toj regiji takođe bi mogli otežati globalni izvoz mesa, mlečnih proizvoda i žitarica, prisiljavajući dobavljače na preusmjeravanje roba i veće logističke troškove", dodaju.
Znatan uticaj imaće i carinski sukobi i trgovinske strategije.
"aS ponovnim jačanjem agresivnih carinskih politika u SAD-u, Kina ubrzano smanjuje zavisnost od severnoameričke poljoprivrede što bi moglo trajno da promeni globalnu trgovinu sojom i kukuruzom", ocenjuju.
Ističu i da će širom sveta, 2026. biti prelomna jer održivost prestaje da bude dobrovoljna aktivnost i postaje zakonska obveza. Kao rezultat propisa poput Direktive o korporativnom izveštavanju o održivosti (CSRD) u EU i predstojećih regulativa u Brazilu i Meksiku, kompanije su sada zakonski obvezne da prate, proveravaju i izveštavaju o emisijama gasova sa efektom staklene bašte kroz čitav lanac snabdevanja.
Dodaju da ovi novi standardi, zajedno sa velikim administrativnim i troškovima upravljanja podacima te operativnim ograničenjima koja iz njih proizlaze, nisu jednaki u svim delovima sveta.
"Na primer, usklađivanje sa pravilima o lancima snebdevanja bez deforestacije i agresivnim ciljevima smanjenja emisija znatno povećava troškove proizvodnje i prisiljava na strukturno smanjenje stočnog fonda u Evropi", upozoravaju dalje.
Prema analizi, korišćenje tehnologije i inovacija biće ključno za uspeh u svim aspektima proizvodnje stočne hrane, premda su mnogi farmeri i dalje oprezni sa ulaganjima sve dok ne postoji dokaz da će im primena tehnologije doneti neposredne i konkretne ekonomske koristi.
Ipak, neki proizvođači koriste veštačku inteligenciju (AI) za optimizaciju proizvodnih performansi životinja i zaštitu stada od bioloških pretnji i endemskih bolesti.
"Podaci su postali najvrednija nebiološka imovina sektora, pružajući korisne uvide koji otkrivaju skrivene neefikasnosti, predviđaju tržišne trendove i omogućavaju donošenje odluka u stvarnom vremenu čime se optimizuje ceo lanac vrednosti proizvođača", naglašavaju.
Na kraju, napominju da je industrija pozicionirana za nastavak rasta, ali selektivnog.
"U 2026. najveće ograničenje neće biti da li postoji potražnja, nego mogu li lanci snabdevanja da isporuče robu u uslovima volatilnosti", kažu i dodaju da će pomak sa pristupa "proizvoditi više" prema izgradnji snažnijih lanaca snabdevanja omogućiti proizvođačima da izdrže nepredvidivu geopolitiku, biološke pretnje i cenovne fluktuacije.
Kada je reč o konkretnim granama stočarske proizvodnje, navode da je budućnost globalne proizvodnje govedine sve više podeljena po regionima. Dok se očekuje rast potrošnje u Kini, sektor će u celini verovatno zabeležiti pad, nastavljajući trend iz 2025.
U mlečnom sektoru uspostavljene izvozne regije mlečnih proizvoda, uključujući Evropu i Okeaniju, beleže ograničen rast, dok proizvodnja mleka dobija zamah u delovima Azije i Afrike. Očekuje se rast industrije stočne hrane za ovaj sektor u Severnoj Americi zahvaljujući novim prehrambenim smernicama u SAD-u koje nalažu konzumaciju punomasnog mleka u školama.
Sektor svinjogojstva podržan je potrošnjom svinjetine u Kini, koja trenutno čini 47–48 odsto globalne potrošnje i očekuje se dalji rast u 2026. Takođe se predviđa rast proizvodnje stočne hrane za svinje u Vijetnamu. Ipak, ove prognoze ostaju osetljive na potencijalne bolesti i geopolitičke poremećaje u trgovini.
Učesnici istraživanja Agri-Food Outlook bili su najoptimističniji za živinarski sektor. Čak 67% njih je izrazilo umereni ili visoki optimizam za 2026. Ovaj pozitivan pogled, kažu, zasniva se na snažnoj izvoznoj potražnji, konkurentnim cenama u odnosu na druge proteine poput govedine i visokoj potražnji potrošača zbog percepcije zdravstvene prihvatljivosti. Glavni rizici za rast ostaju stalna pretnja ptičjeg gripa i nepredvidive promene troškova stočne hrane.
Globalni sektor akvakulture zabeležio je rast od 4,7 odsto u 2025. nakon nekoliko godina stagnacije, ali očekuje se usporavanje. Marže u industriji mogu se brzo smanjiti zbog osetljivosti na troškove i dostupnost sirovina poput ribljeg brašna i ribljeg ulja. Ipak, Latinska Amerika bi trebala da ostane ključna regija za proizvodnju.
Tržište hrane za konje ostaje stabilno, a takav trend se očekuje i u 2026. godini, jer ne pokazuje znakove značajnog investicionog rasta. Čak 74 odsto ispitanika u istraživanju izrazilo je neutralan stav o budućnosti sektora, što, kažu, ukazuje na oprez i ograničen pristup informacijama o budućim trendovima.
Dokumenti
Tagovi
Autorka
