Njihova farma trenutno broji oko sto grla, od čega je 30 krava muzara, a ostatak su junice i telad. Obrađuju i 250 hektara zemlje.
Na području Južnog Banata, na periferiji Kovina, nalazi se poljoprivredno gazdinstvo Simeonović koje se decenijama bavi ratarskom proizvodnjom, a odnedavno i mlečnim govedarstvom. Na površini od 250 hektara uspešno gaje pšenicu, silažni kukuruz, suncokret, soju i lucerku kako bi zadovoljili potrebe skoro stotinu grla na farmi.
Mlada domaćica ovog imanja, Tamara Simeonović, na samom početku razgovora pojašnjava nam zašto joj poljoprivredni poslovi nisu strani.
"Potičem iz porodice koja se oduvek bavila poljoprivredom, pretežno ratarstvom i stočarstvom. Kada sam se udala, suprug je gajio isključivo ratarske kulture, pa je u dogovoru sa ocem rešio da proširi proizvodnju", kaže ona.
Najpre su izgradili silose i počeli da se bave otkupom žita, a pre četiri godine osnovali su i farmu goveda. Stočarstvo je za Simeonoviće bio ozbiljan korak napred, s obzirom na to da se do tada nisu bavili uzgojem stoke. Međutim, Tamari, za razliku od njenog supruga Saše, taj posao ipak nije bio nepoznat.
"Sećam se da sam ga u jednom momentu pitala da li zna šta je krava?! Tu nema odmora, nema slobodnog dana", napominje naša sagovornica i dodaje da su najpre kupili 20 grla, a kasnije proširili kapacitete.
Njihova farma trenutno broji 30 krava muzara, a ostatak su junice i telad. Na dnevnom nivou, kaže, imaju oko 800 litara mleka koje predaju mlekari. Žensku telad čuvaju, a mušku prodaju.
Na pitanje kako izgleda jedan njihov radni dan, naša sagovornica odgovara:
"Ovom poslu je posvećena cela porodica. Muža krava počinje pre šest ujutru. Dogovaramo se međusobno ko čisti, ko hrani, a ko ide na njivu. Kod nas posla ima od jutra do mraka. Imamo i jednog zaposlenog radnika koji nam dosta pomaže."
Kako dodaje, za setvu ratarskih kultura, obradu zemljišta, žetvu i pripremu hrane za grla, zaduženi su svekar i suprug. Hrana se meša u miks prikolici, a silažu takođe pravi sami.
"U početku nam je sve bilo jako teško, međutim brzo smo se uhodali. U planu nam je da proširimo farmu i povećamo broj grla na muži", ističe Simeonovićeva.
Pored toga što mleko predaju mlekari, ova vredna žena voli da napravi i dobar sir, kačkavalj, kajmak, a nedavno se oprobala i u proizvodnji domaćeg voćnog jogurta.
"Receptura za jogurt mi je dobro poznata, pa sam samo dodala voće. Deca su oduševljena."
U njihovoj kući je, kaže nam ona, obaveza da se zbog dece svake večeri kuva litar do litar i po mleka. Međutim, mleko traže i oni van Kovina.
"Želja nam je da negde u okolini postavimo i mlekomat. Puno je onih koji dolaze kod nas za mleko", ističe.
Zbog razmene iskustva i međusobne podrške žena u agraru, Tamara je nedavno postala i član Asocijacije agropreduzetnica Srbije. Cilj joj je, kaže, da upozna žene koje se bave sličnim poslom kao ona, ali i da razbije predrasude u vezi sa tim kako se u poljoprivredi odvaja muški od ženskog posla.
Anastasija Šušak čuva gazdinstvo i očev san: Naš dan počinje i završava se u štali
"U doba savremene tehnologije i mehanizacije, danas žena može da obavlja sve one poslove koje radi i muškarac", kaže.
Kako zaključuje na kraju razgovora, volela bi da deca nastave da se bave ovim poslom, a neizmernu sreću joj pričinjava kada joj kažu: "Mama, hajde da vidimo šta rade naše kravice".
Foto prilog
Tagovi
Autorka
