Savetodavci daju savete, poljoprivrednici kažu: "Mi znamo bolje od vas"?

Na naš nedavno objavljen tekst, preuzet sa sajta Poljoprivredno stručnih savetodavnih službi o izbalansiranoj ishrani krava zimi, poljoprivrednici su vrlo oštro reagovali. Kako je tekst prenet i na fejsbuk grupu "STOCAR", mnogi čitaoci su imali izrazito negativno mišljenje o pročitanom. Kako ovo nije usamljen slučaj, Agroklub je rešio da "ispita situaciju".

Dakle, u tekstu "Idealan odnos silaže i sena u ishrani krava zimi i šta neće jesti?", stručnjak za stočarstvo iz PSSS Kraljeva Ljiljana Nerandžić navodi da "proizvodnja mleka u zimskom periodu zavisi od odnosa silaže i sena i taj odnos bi trebao da bude 50:50 i u tom slučaju je obezbeđena hranljiva vrednost i dobar ukus hrane".

Saveti ne idu u korak sa modernom proizvodnjom

To iz nekog razloga nije "leglo" čitaocima koji se nisu ustezali da upute komentar. "Je l' ovo neka šala? Hajde molim vas obrišite tekst. Stočarstvo nam je ionako na dnu", "Čitam ovaj tekst i mislim, pa ko je ovde lud", "Više puta sam reagovao na ovako površne i nestručne tekstove", bili su samo neki od komentara. Zašto su stočari našli ovaj tekst za "nestručan"?

"Studijski program i praktična nastava, ne izbacuje dovoljno kompetentan kadar koji se može uhvatiti u koštac sa sprskim poljoprivrednikom. Tu pažnja proizvođača prestaje, a kolege postaju izvor sprdnje. Savete koje daju, su saveti za mala zaostala gazdinstva. Ozbiljni proizvođači, iako često samo sa završenom osnovnom školom, znaju o njihovom poslu dosta više od njih", podelio je sa Agroklubom svoje mišljenje Dejan Reljić iz Pančeva koji je završio Poljoprivredni fakultet, odsek stočarstvo. Stočarskom proizvodnjom prestao je da se bavi 2018. godine, a od tada je u tehnologiji proizvodnje stočne hrane i kao savetnik u oblasti preživarske proizvodnje.

"Tu neznanje nije glavni problem, već nemanje osećaja odgovornosti za ono što se piše i radi. Najviše se greši kao u pomenutom tekstu na savetima ishrane, jer je to najkompleksniji deo mlečnog govedarstva. Iz prostog razloga, što ne postoji univerzalan recept ishrane ni za sve krave na istom gazdinstvu. Kod nas ne postoje standardi za primenu kvalitetne hrane, primer je upravo seno - kod nas je sve seno što nije slama, a nekad i to", kategoričan je bio Đorđe Preković iz Aranđelovca koji je dodao da govedarstvo u Srbiji vidim kao vrlo zaostalo i to ne zbog lošeg genetskog potencijala grla, već u lošoj ishrani i lošim uslovima držanja. Za Agroklub do objave ovog teksta nije dao još informacija o svojoj proizvodnji.

Odgovor struke

Pozvali smo i Ljiljanu Nerandžić, autorku prenetog teksta i nju upitali za komentar.

"Svako ima pravo da komentariše i misli kako god hoće. Ja sam stočar i stručnjak u svom poslu. Stojim iza toga što sam napisala i to je moje. Kome se ne sviđa, neka demantuje i napiše drugačije" , odgovorila je Nerandžićeva i uputila sve stočare da se njoj lično obrate za sve nedoumice. 

Bez obzira na krah stočarstva u Srbiji, poljoprivrednici ipak vide potencijal u mlečnom govedarstvu.

"Preživari su najrentabilnija stvorenja na svetu. Na uloženi dinar, vrate dva i po. Uz dobar menadžment može da se ostvari i do 30% čistog prihoda. Nažalost, svest proizvođača o knjizi polja, input-output, profit, u Srbiji je još uvek misao imenica", zaključio je Reljić.

Da li smatrate da su saveti agrarnih stručnjaka korisni današnjem poljoprivredniku? Ostavite nam mišljenje u komentaru ispod teksta.

_{Naslovna fotografija: Depositphotos/Goodluz/Facebook/PrScn}