• Senaža
  • 10.07.2020. 13:00

Senaža spas za brdovite krajeve - kako je kvalitetno spremiti?

Poljoprivredni proizvođači moraju da se oslobađaju tradicionalnih navika koje su ih zarobile i da uz struku uvode nove tehnologije te drastično menjaju način rada.

Foto: JumpStory
  • 145
  • 16
  • 0

Kao u svim granama privrede i u poljoprivredi, radna snaga je u deficitu pa su tako mnogi proizvođači u problemima prilikom spremanja sena, a baš je za tradicionalni način njegovog pripremanja potrebna radna snaga, bilo da se radi sakupljanju u plastove ili baliranju u bale.

"Problem predstavljaju i klimatske promene pa tako su nam leta sa sve većim brojem kišnih dana, pogotovo u sezoni spremanja sena. Čak i ako se ono pripremi, lošijeg je kvaliteta, često je sa prestarelih livada i neretko više puta pokislo i sušeno. Seno lošeg kvaliteta tada čini osnovu obroka u zimskom periodu i odražava se kroz drastično smanjenje mlečnosti, negativno utiče na plodnost, odražava se na zdravlje životinja. Poljoprivredni proizvođači moraju da se oslobađaju tradicionalnih navika koje su ih zarobile i da uz struku uvode nove tehnologije i značajno menjaju način rada. Spremanje senaže je neminovno, ali i jedini spas za opstanak stočarske proizvodnje u brdsko-planinskim krajevima", rekao je Stojan Kozomara iz PSSRS.

Senažu je najbolje spremati od sejanih trava

Kako objašnjava, senaža je izuzetno kvalitetno kabasto hranivo, iako je u svetu rasprostranjeno, kod nas je relativno nov način konzerviranja hrane. Prema sadržaju vlage, nalazi se između silaže i sena. Spremanje senaže sastoji se u košenju i provenjavanju zelene mase, s tim da provenjavanje, ukoliko je vreme lepo, traje nekoliko sati. Na taj način hranljivi sastojci ostaju sačuvani ili zamotani u foliju, što nije slučaj kod spremanja sena.

Korisne osobine i način pripreme kvalitetne senaže

Najbitnije je da je životinje rado konzumiraju. Senažu je najbolje spremati od sejanih trava (leguminoza i travno leguminoznih smesa), a može da se pravi i od prirodnih travnjaka. Prednosti spremanja senaže u odnosu na seno dolaze do izražaja u kišnim danima, kad je nemoguće osušiti trave da se dobije kvalitetno seno. Dok je dovoljno da se samo malo umiri kiša i hranivo se može spremati.

Kozomara objašnjava i da je kod spremanja senaže veoma važno ugrabiti momenat da se sa mehanizacijom može ući u parcelu, zatim da pokošena masa provene nekoliko sati i već se može balirati i omotavati dok je kod pripremanja sena proces mnogo duži. Pri nepovoljnim uslovima potrebno je sačekati, samo da se vreme malo stabilizuje, a po potrebi može se i po kiši kositi. Košenje je najbolje obaviti u prepodnevnim satima, odmah nakon skidanja rose, s tim da ni popodnevno košenje nije loše. Od zelene mase se može praviti senaža u trenčevima ili umotavati u rolo bale u PVC foliju.

vf
Od zelene mase se može praviti senaža u trenčevima ili umotavati u rolo bale u PVC foliju

Na kojoj visini kositi travu?

"Ne treba čekati da trava proklasa, već je treba kositi u prvom otkosu sa 25 do 40 cm visine. Tako se stvara mogućnost da tokom leta ima tri otkosa sa iste livade. Prednost ranog spremanja senaže je u tome što ona ne zavisi toliko od vremenskih prilika kao spremanje sena. Dobija se mogućnost prihrane i bržeg rasta drugog otkosa. Dobija se veća količina i bolji kvalitet zelene mase", preporučuje ovaj stručnjak.

Traže dozvolu za klanje na pašnjacima - zbog dobrobiti životinja i kvalitetnijeg mesa

Napominje da se kvalitetna senaža može spremiti i u silo objektima, bez ulaganja u specijalne i skupe objekte. Bitno je, kaže, da je širina preko 3 metra, da bi se omogućilo nesmetano gaženje traktorima po čitavoj površini. Prohodnost silo objekata s obe strane, kao i minimalna dužina od 10 metara, omogućuje lakše i brže kretanje traktorima koji gaze senažu. Punjenje objekata treba obavljati postepeno, u slojevima debljine od 20 do 30 cm dok se prekrivanje radi kao i kod silaže.


Tagovi

Senaža Brdsko-planinski krajevi Hranivo za stoku Spremanje senaže Košenje Silo objekti


Autorka

Karolina Rastija

Karolina je magistrirala agroekonomiju, sa iskustvom u poljoprivredi, a svoje znanje i savete deli sa čitaocima Agrokluba!