Slab plasman i niska cena svinja zatvaraju farmu Slađana Jovanovića

Slađan Jovanović iz sela Pavlovac, kod Vranja, će posle 15 godina intenzivnog rada zatvoriti svoju mini farmu svinja prasilja rase F1, nastale ukrštanjem jorkšira i landrasa. Ovu tešku odluku doneo je kada je shvatio da više ne može da se nosi sa težinom ovog posla, lošom zaradom i plasmanom svoje robe na ovdašnjem tržištu.

Tome je donekle doprinela i trenutna cena prasića koja se na stočnoj pijaci kreće od 280 do 300 dinara po kilogramu žive vage, dok za tovljenike iznosi samo 200. Do samo pre mesec dana cena prasića se kretala od 380 do 400 dinara po kilogramu. Ovakav pad cene naš domaćin povezuje sa dobrom ponudom, a lošom potražnjom. Zbog toga i on ne može da nađe adekvatnog kupca za jednog tovljenika koji mu je zaostao iz poslednjeg turnusa.

Lepa vremena

Zato se sa velikom tugom seti vremena kada je bez problema prodavao od 10 do 15 tovljenika iz jednog turnusa.

"Ljudi su mi dolazili na kućnoj adresu da u svinjcu sami izaberu tovljenika određene kilaže sa kojim će da podmire sve svoje potrebe. Na isti način prodavao sam i prasiće, a zadovoljne mušterije su mi se stalno vraćale dovodeći sa sobom nove", priča Jovanović ističući da je zbog toga počeo da povećava broj grla u svinjcu.

U jednom momentu je imao čak 40 svinja prasilja. Bilo je i mnogo više posla oko njih. Ovo pogotovo u vreme prašenja kada se dešavalo da se više njih oprasi u isto vreme.

Ovoliki broj svinja na jednom mestu zajedno sa podmlatkom zahtevao je veći prostor pa je morao u dvorištu da izgradi novi objekat u kome bi mogao da zbrine tek oprašene svinje. I njega je ovaj pavlovački domaćin sagradio svojim rukama jer je izvanredan majstor. Na isti način gradio je i stari u kome je počeo da drži svinje, s tim što je u njemu povećavao broj grla onako kako ga je proširivao.

U početku je imao dosta problema sa preranim uginućem prasića i njihovom pravilnom ishranom. Zbog toga je bio u čestoj komunikaciji sa veterinarima tamošnje veterinarske službe koji su mu davali savet kako da češćom dezinfekcijom reši nastali problem, ali i kako da hrani prasiće posle odbijanja od sisanja.

“Čim sam prasiće počeo tokom dana da hranim češće dajući im manje količine hrane rešio sam se i proliva.”

Odloženo plaćanje nije bila dobra ideja

Zaradom od ovog posla naš domaćin je školovao decu i podizao gazdinstvo. Međutim, poslednjih godina je potražnja za tovljenicima i prasićima toliko opala da je počeo da smanjuje broj prasilja u svom oboru. Zato ih danas ima samo 20 i namerava da ih i dalje smanjuje uprkos tome što za sve njih može sam da proizvede hranu na svom imanju. Prošle godine je navodnjavanjem uspeo sa tri hektara da otrgne kukuruz od suše kojim će da hrani svoje stado svinja do nove berbe.

"Nekada u vreme svinjokolja bukvalno nije bilo ni jednog domaćinstva u našem kraju koje za zimu ne bi spremilo po jednog ili dva tovljenika ili bar po jedno prase za velike državne i verske praznike. Sada gotovo niko to ne radi”, pojašnjava Slađan ističući da mladi ljudi više vole da kupe meso u mesarama nego da ga sami kući spremaju kako su to nekada činili njihovi preci.

Ovaj čovek je pokušao da oživi svoj posustali biznis tako što je počeo da tovljenike daje na odloženo plaćanje. To je, međutim, morao vrlo brzo da prekine jer od nekih ljudi nikada nije uspeo da naplati svoja potraživanja. On ističe da ova vrsta proizvodnje na jugu Srbije ne može da se održi bez postojanja nekog vida organizovanog otkupa. Zbog toga je neophodno otvoriti neku od klanica koja će stalno imati potražnju za svinjskim mesom.