Sremci se vraćaju stočarskoj proizvodnji

Četvoročlana porodica Slepčević iz sremskog sela Buđanovci, od davnina se bavi poljoprivredom. Glava kuće je Borislav, koji je uz svog dedu i oca obrađivao zemlju, hranio stoku i godinama uvećavao svoj kapital. U neka davna vremena i sa nekoliko hektara moglo se živeti. Danas je situacija daleko drugačija.

Znao je to Borislav i kada god je bio u prilici kupovao je zemlju. Sada ima blizu 40 hektara svoje zemlje, a pošto se ponovo vratio stočarstvu, uzeo je u zakup i 10-tak hektara obradivog zemljišta u državnom vlasništvu po veoma povoljnoj ceni.

"Pošto sada imam oko 100 tovljenika, nekoliko krava muzara i teladi, moram uzimati zemlju u zakup. Država je omogućila i pravo prečeg zakupa pa kada po pristojnoj ceni zakupiš zemljište, računica je jasna. Može se i zaraditi", kaže Borislav.

Do pre par godina prazni obori

Inače pre nekoliko godina, obori su u domaćinstvu Slepčevića bili prazni. Nesigurno tržište, niska otkupna cena i skupa hrana, naterali su ovog poljoprivrednika da odustane od stočarstva. Priseća se vremena kada je od prodaje svinja kupovao poljoprivrednu mehanizaciju. Od mleka i sira pokrivao je svakodnevne troškove, a moglo se i uštedeti.

"Onda je došao period kada više nisi imao kome da prodaš ni svinje, ni telad. Mleko smo prosipali jer su cene bile katastrofalne. U takvoj situaciji, kada je sve bilo neregulisano, bez organizovanog tržišta sa nakupcima koji su nas ucenjivali, najbolja odluka je bila prekinuti sa tom vrstom proizvodnje", objašnjava Borislav Slepčević.

Spas pronašli u povrtarstvu

U takvoj situaciji spas je bilo povrstarstvo. Proizvodnja paprike u Sremu tada je doživela ekspanziju, a mnogobrojni paori povećali su površine pod bostanom. Prodavalo se kod kuće, jer su Buđanovci poznati po proizvodnji bostana, a pošto je i beogradska Kvantaška pijaca blizu, prodaja je bila zagarantovana. Dobro se zarađivalo nekoliko godina, a onda je došlo do prezasićenja tržišta. Slepčevići su ponovo bili na prekretnici. Pošto nije bilo vremena za čekanje, rešili su da ponovo napune obore. Krenuli su polako, jer je i država obećala pomoć. Subvencije po grlu i nešto viša cena mleka bili su dovoljan razlog da se ponovo vrate stočarstvu.

Nova šansa za stočarstvo

"Rešili smo da se vratimo staroj proizvodnji. Od povrtarstva smo odustali zbog velikih ulaganja i puno rada, koje cene ne mogu da pokriju. Računamo da će država i dalje subvencionisati stočarsku proizvodnju. Tako bar pričaju. Ako je poljoprivreda naša šansa, onda je i stočasrtvo na dobrom putu. Subvecije za umatičena grla su dobra stvar, mogle bi biti i veće, ali valjda će doći vreme kada će i državni budžet za agrar biti veći. Nekako je najvažnije krenuti sa mrtve tačke, a krenulo se. Nadam se da ce biti dobro. Sada tovljenike prodajem po 150 dinara za kilogram. Mislim da bi 10-tak dinara više bio pun pogodak. Mleko prodajem po 26 dinara za litar. Nije loše, zaradi se bar za kuću", priča Borislav.

I dalje važi za jednog od najbolje stojećih ljudi u selu u kojem se svi bave poljoprivredom. Očekuje da će biti bolje i da će sredstva od Evropske unije namenjena poljoprivredi, ubrzati razvoj sela i poljoprivredu staviti na zdrave noge te da će za nekoliko godina doći i do udruživanja sitnih proizvođača, kako bi bili konkuretniji na tržištu. Ova porodica spremna je za tržišnu utakmicu. Prate nove tehnologije, a najmlađi član, Branislav završava Poljoprivredni fakultet. Vratio se u selo i svoja znanja koristi na svom imanju. Nastaviće kaže, putem svoga oca.