Štala Slađane Zlatković nikada nije bila bez krava, a planira i tov bikova

U porodici Slađane Zlatković iz sela Sveta Petka kod Bujanovca, dosada se nikada nije desilo da njihova štala bude bez krava. I danas kada su one u svakom selu postale prava retkost, Zlatkovići na svom gazdinstvu drže četiri krave i dva teleta simentalske rase.

Sva ova grla dobijena su veštačkim osemenjavanjem. Za potomstvo ostavljali su samo onu žensku telad koja su imala najbolju predispoziciju za mlečnost. To im nije predstavljao neki problem s obzirom da je ova rasa krava mirnog temperamenta, prilagodljiva različitim klimatskim uslovima, izuzetno pogodna za proizvodnju mesa i mleka.

U cenu ulazi naporan rad

O kravama uglavnom brine ona jer je čitavog dana kod kuće gde od kravljeg mleka pravi prvoklasan sir. U tome je pravi majstor jer se ovim poslom bavi skoro čitavog života. Počela je još kao dete u svom rodnom Oslaru gde su njeni roditelji pored krava čuvali i bivolice. To iskustvo koje je ponela od kuće i sada joj pomaže da u ovoj proizvodnji gotovo u hodu rešava sve probleme. Otuda je njen sir jako tražen i sve što proizvede proda na kućnu adresu gde mušterijama prodaje i mleko.

"Cena kilograma sira se kreće od 800 do 1.000 dinara, a litar mleka prodajemo po 100. Surutku ne prodajemo već je našim mušterijama dajemo za lek ukoliko je traže. Iako neki tvrde da je i ova cena previsoka nama proizvođačima je mala s obzirom na posao koji moramo da odradimo do finalnog proizvoda", tvrdi Slađana.

Zbog ovakve potražnje za njihovim sirom Zlatkovići nikada nisu došli u situaciju da moraju svoje mleko da prodaju lokalnim otkupljivačima koji neretko sa isplatom kasne i po više od šest meseci. Veoma su zadovoljni mlečnošću svojih krava od kojih, u zavisnosti kako ih hrane, dobijaju od 15 do 20 litara mleka.

Nedostatak hrane zbog suše

Ne kupuju koncentrat za njih jer ih hrane isključivo hranom koju proizvedu na svom imanju. Poslednjih godina, međutim, sve teže dolaze do nje zbog ekstremnih suša. Prošle godine suša je bila toliko velika da od dva hektara zasejanih mladom lucerkom nisu dobili nikakav prinos. Od starog zasada lucerke koju imaju na istoj površini uspeli su da dobiju nešto, ali je to i sa livadskim senom koga su pokosili bilo nedovoljno za zimu.

"Od ove površine računali smo da ćemo dobiti oko 2.000 bala lucerke. Kada smo videli da će nam to biti malo počeli smo da se raspitujemo od kog lokalnog proizvođača bismo mogli da kupimo, znajući da će to biti veoma teško s obzirom da su i oni bili pogođeni sušom", priča Slađana.

I ko zna kako bi izašli na kraj sa hranom za stoku ove zime da im kukuruz zasejan na tri hektara nije dobro uspeo. Kukuruz sa dva hektara odmah su pretvorili u silažu, dok su sa jednog ubrali klipove i skladištili u ambar. I žetva pšenice im je bila veoma dobra jer su po hektaru dobili prinos od oko pet tona. Zbog suše ječam je podbacio tako da su ostvarili svega 2,5 tone prinosa po hektaru.

"Sve ove žitarice pretvaramo u hranu za stoku u velikoj mešaoni koju posedujemo. To je velika prednost za nas jer je pojedu u slast i ne rasipaju po zemlji", ističe Slađana.

Zadovoljni domaćom genetikom

Iako su imali priliku da svoje stado oplemene novom rasom junica iz inostranstva poput nekih stočara iz njihove opštine, oni to ipak nisu učinili prezadovoljni onim što dobijaju od svojih simentalki potpomognuti državnim subvencijama.

"Dobra junica ove rase na tržište ide i do 1.500 evra. Cena njihove muške teladi se kreće od 6,5 do 7 evra po kilogramu žive vage, a ženska oko 5,5", kaže Slađana.

Misli ove porodice usmerene su ka tovu bikova s obzirom da je ova rasa pogodna za to. Kažu da će početi sa nekoliko pari teladi, pa ako posao krene tako će povećavati i broj grla u štali.