Štala u zimskom periodu - saveti i preporuke

Mnogo bolje i efikasnije je držati goveda, naročito mlečna grla, u štalama sa spoljnom klimom, uz osnovno osiguranje i zaštitu od hladnog vetra, promaje, kiše i snega, nego u skroz zatvorenim štalama. Česta i početnička greška je zatvaranje i pregrađivanje vrata i prozora u štalama tokom zime.

Verovatno su se mnogi zapitali da li je govedima hladno tokom zime. Činjenica je da goveda mnogo bolje podnose niže temperature od visokih, međutim vrlo čest problem tokom zime nastaje nepravilnom ventilacijom. Hladan i suv zimski vazduh odgovara govedima, i sve dok je temperatura u rasponu od 4°C do 12°C bez povećanja vlage i koncentracije štetnih gasova, goveda su u zoni komfora. Štetni gasovi, ugljen dioksid, amonijak, vodena para i vlaga osnovni su "zimski" problemi u štalama, zato se dobrom i pravilnom ventilacijom sprečava pojava bolesti i osigurava svež vazduh govedima.

Osigurati svež vazduh govedima

Mlečna goveda dobro podnose i jako niske temperature, a pragom tolerancije se smatra -12°C. Niske temperature postaju problem onog momenta kada dođe do naglog zahlađenja objekta sa visokom vlagom. Smrzavanje i odmrazvanje tada može prouzrokovati dodatne probleme i smanjenu proizvodnju.

Regulisati temperaturu u štalama tokom zime, u smislu povećanja, je pogrešno i dodatno košta. Osiguravanje protoka svežeg vazduha je sasvim dovoljno i poželjno.

Moderne farme poseduju sisteme ventilacije, koji regulišu količinu i postotak štetnih gasova i protok vazduha. Na farmama bez ovakvog sistema i običnim štalama optimalni mikroklimatski uslovi se mogu postići vrlo jednostavno mehaničkim provetravanjem, otvaranjem vrata i prozora ili otvaranjem jedne cele strane zida, za šta mogu poslužiti bale sena koje se lako i brzo postavljaju ili skidaju.

Definicija iz udžbenika kaže da jedno grlo od oko 500 kg u zimskom periodu tokom jednog sata na temperaturama do 10°C izluči 300 g vodene pare i 160 l CO2. Preračunate istim principom i dobijene gore pomenute količine na vlastitoj farmi možete kontrolisati i održavati u optimalnim uslovima redovnom ventilacijom objekta.

Sprečiti smrzavanje opreme i hrane

Niske temperature nisu problem za goveda, ali jesu za hranu, sisteme vodosnabdevanja, mehanizaciju, izmuzišta i dodatnu opremu. Dakle, govedima se ne sme davati smrznuta hrana!

Smrznuta hrana gubi strukturu, postaje gnjecava i promenom boje i mirisa postaje odbojna govedima za ishranu. U gorim slučajevima može izazvati i prolive, te direktno uticati na proizvodnju.

U slučajevima niskih temperatura, površinski sloj sliaže mrzne i preporuka je uzimati hranu na dubljim slojevima od 20 cm. Ove situacije se izbegavaju u momentima pripreme hrane, konzerviranja silaže, ili skladištenja druge hrane. Takvi prostori ne smeju da budu pod uticajem vlage ili na otvorenom. I u ovom slučaju bale sena mogu izuzetno poslužiti kao dodatna zaštita.

U zimskom periodu poželjno je i češće menjati stelju, a iseckana dodatna slama može dobro poslužiti u sprečavanju klizavih podova ili dodatni sloj u boksovima, kako bi se održali suvi. Nakon svakog pranja izmuzišta ili bilo kog drugog sistema ili dodatne opreme tokom zime, osnovni zatadak je i sušenje, kako bi se sprečilo smrzavanje ili pucanje opreme.

Foto: hobbyboy / Pixabay