Stočna hrana: Domaće životinje su najveći morski predatori?

Svetski okeani trenutno su na ivici kolapsa zbog velikog komercijalnog ribolova. Tim Kašion, istraživač projekta Sea Around Us na Institutu za okean i ribarstvo na Univerzitetu "British Columbia" i njegove kolege, prikupljali su podatke o ulovu riba širom sveta od 1950. do 2010. kako bi utvrdili ko ih je i za šta koristio.

Rezultat istraživanja pokazao je da se od 20 miliona tona ribe koja se ulovi tokom godine čak 90 odsto koristi u prehrambene svrhe. Iako ova činjenica sama po sebi i nije tako iznenađujuća, zapravo šokantan podatak je taj da se veći postotak ulova koristi za riblje ulje koje se onda koristi u ishrani stoke kao što su svinje i kokoške, ali i riba iz uzgoja, zbog čega su nazvani najvećim morskim predatorima. 

Oko 2,5 miliona tona ribe u industriji hrane za mačke

Kada je reč o hrani životinjskog porekla, radi se o proizvodima dobijenim preradom životinjskih delova i njihovih proizvoda, u šta se ubrajaju: riblje brašno, kitovo brašno, sirove belančevine od soka pri preradi ribe, brašno od otpadaka dobijenih pri klanju i preradi mesa živine, mesno, mesno-koštano, kožno-mesno, krvno i jetreno brašno, mast i riblje ulje, punomasno i obrano mleko, surutka, albumin, kazein i drugo. 

Zagrevanje voda preti opstanku brojnih ribljih vrsta od kojih čovek zavisi

Prema izveštaju američke Organizacije za hranu i poljoprivredu (OECD), zalihe ribe smanjile su se čak 90 odsto, a neki stručnjaci predviđaju da bi okeani mogli da se isprazne do 2048. godine ako se ribolov nastavi trenutnom brzinom. Iznenađujuć je i podatak da se svake godine 2,5 miliona tona ribe koristi u industriji hrane za mačke. U poređenju sa tim, sive foke severnog Atlantika pojedu tek 314.000 tona ribe godišnje, navodi onegreenplanet.

Hrana životinjskog porekla loš izbor za stoku? 

Aktivisti često ističu kako hrana životinjskog porekla nisu prirodan izbor za stoku, ali čak ni pojedina hrana biljnog porekla (soja, kukuruz, pšenica i slično) čiju proizvodnju takođe smatraju jednim od razloga zagađenja životne sredine i klimatskih promena, pa čak trenutno harajućeg virusa COVID-19. 

Masovna prenamena zemljišta iz šumskih u poljoprivredna i izlovljavanje krivci za COVID-19?

Poručuju kako su iznete informacije zabrinjavajuće i da smanjivanjem količine mesa i morskih plodova svako može da promeni tok negativnog stanja životne sredine.