Sve više stočara stavlja katanac na štale

U selu Bare kod Kragujevca poslednjih godina mnogo stočara zatvorilo je svoje štale i rasprodalo krave zbog neisplativosti proizvodnje mleka.

U jednom od zaselaka ovog mesta, na potezu od nekoliko kilometara, nema nijedne krave, čak ni za sopstvene potrebe. Jedan od retkih koji još uvek uspeva da održi proizvodnju mleka je Dragoslav Dobričić. On kaže se sa cenom od 35 dinara po litru, koliko mu otkupljivač trenutno plaća, jedva održava proizvodnju i nije mu jasno zbog čega se u Srbiji maksimalno ne koristi potencijal da u rafovima bude samo domaćeg, zdravog mleka.

Sa 40 dinara možda bi lakše "disali"

"Niska cena mleka utiče pre svega na male proizvođače koji smanjuju broj kava ili potpuno prazne štale. Odustaju ljudi, jer im se ne isplati. Jedan od proizvođača mleka iz susednog sela je imao 70 krava i sve ih je rasprodao. Sad mu je štala pusta. Ja mogu da kažem da meni plaćaju litar mleka 35 dinara, ali drugi otkupljivači imaju još niže cene. Sa ovom cenom uspevam da opstajem, ali vrlo teško. Da bismo bar malo lagodnije disali, cena ne bi smela da bude ispod 40 dinara", konstatuje ovaj domaćin.

Zašto bi naša deca pila uvozno mleko?

Domaćin ovog gazdinstva kaže da mnogi ne shvataju da stočar mora mnogo da uloži na slepo i da nikad ne zna šta će mu se vratiti. On u štali ima 30 krava koje treba da nahrani. Sam proizvodi hranu na 20 hektara koju obrađuje sa svojom porodicom. Seje kukuruz, pšenicu, tritikale, lucerku.

"Nije mi jasno zašto Srbija uopšte razmišlja o uvozu mleka i zaštiti tržišta prelevmanima. Valjda je bolje da pijemo domaće, zdravo mleko, nego da nam stiže nešto sumnjivog porekla", dodaje Dragoslav.

Prihodi sa dve strane - za svaki slučaj

Sa zaradom koju ostvari od predaje mleka, ovaj domaćin, kaže, još uvek može da održava domaćinstvo. Na njemu rade i supruga Jasmina i snaha Biljana. Pomaže i sin Miroslav, koji pored rada u štali ima i posao. "Rasporedili smo se. Sin radi u firmi, tako da stiže nekakva sigurna plata. Kad dođe s posla, on odmah mora na njivu ili u štalu. Takva je situacija. Od mehanizacije tek nešto malo uspemo da zanovimo, iako se 20 godina bavimo ovim poslom. Ako se stanje u stočarstvu pogorša, nisam siguran kako će moja štala izgledati. Ne znam, naći ću i ja neki posao, ili ću se snaći nekako", kaže Dragoslav.

Dobričić još dodaje da su proizvođači mleka došli u apsurdnu situaciju da brinu da li će se cena mleka smanjiti, umesto da razmišljaju da li će se povećati. Tim pre, jer ulaganja u proizvodnju svake godine rastu.

Da li će unuk moći da živi od mlekarstva?

"Cena mleka ne raste, ali zato poskupljuju i gorivo i sve što mi treba da bih spremio hranu za krave. Proizvođači imaju i druge probleme osim cene. Subvencije bi mogle da budu veće, stalno smo na udaru prirode - da li će da nas pogodi suša ili grad, krave nam ne ostaju stelne, a to je samo deo problema stočara" , dodaje Dagoslav.

Ovaj domaćin nije siguran da li će se treća generacija u njegovoj porodici baviti istim poslom, iako ima sagrađene štale i svu infrastrukturu u koju je više od 20 godina ulagao novac. Njegov unuk Jovan mogao bi da ima osiguranu budućnost, ali pitanje je da li će kada on odraste, imati račun da se bavi stočarstvom. Njegov deda i otac od viška novca kupuju još zemlje, koja poslednjih godina i nema visoku cenu.