Dobavljači im besplatno dovoze ostatke hrane. Korist je višestruka.
U ishrani svinja u malim domaćinstvima često se koristio napoj ili splačine - ostaci hrane od ručka uz dodatak starog hleba, masnoće i vode, činili su topao obrok za ove svaštojede. Ništa se nije bacalo, imao je ko pojesti. I danas ljudi na selu ne bacaju hranu u smeće. Oni koji uzgajaju svinje za svoje potrebe, hrane ih i napojem.
Ovakav koncept ishrane koristi se i na farmi "Las Vegas Livestock" (Stočarstvo Las Vegasa, op.ur.), dakle u Američkoj Saveznoj Državi Nevadi. Njena istorija seže u daleku 1963. godinu kada je tadašnji vlasnik Robert Kombs započeo hraniti životinje hranom koju su turisti ostavljali u odmaralištima. Njegovi sinovi nasledili su i farmu i praksu.
U njihov pogon dolaze ostaci hrane s pijaca, ali i restorana i kazina Las Vegasa. Dobavljači ga dovoze besplatno jer na taj način ne moraju da razmišljaju o njegovom deponiranju.
EU 2020.: Bačeno 57 miliona tona hrane - najviše u domaćinstvima
Otpad od hrane dolazi upakovan u ambalažu i najlonske vreće, ali na farmi su i tome doskočili. Dizajnirali su mašinu za raspakivanje ambalaže koja se dalje šalje na recikliranje. Ostatke mesa, voća, povrća, pekarskih proizvoda i ostalog pasiraju i zagrevaju 40 minuta na više od 70 stepeni Celzijusa, kako bi je pasterizovali. U ovaj napoj ne dodaju nikakve krmne biljke ili aditive. Ističu i da u uzgoju ne koriste hormone, a životinje su ograničeno tretirane antibioticima gde se posebno pazi na karencu.
Kako ističu na svojim stranicama, koncept da se ostacima hrane hrani stoka nije nova ideja i dokazano je da je to jedino održivo rešenje za tržište južne Nevade. Za ovakvu vrstu hranjenja obezbedili su dozvolu od Ministarstva poljoprivrede Nevade i to za 25.000 svinja, 1.000 goveda, 500 koza i ovaca, 1.000 kokošaka nosilja i 1.000 brojlera.
Na svom veb šopu nude sveže svinjsko meso, prerađevine, mast, jela koja su već pripremljena i treba ih samo staviti u peć, kao i sveža jaja.
Tagovi
Autorka
