Svinjokolj - tradicija koja se verno čuva

U danima oko 29. novembra, nekadašnjeg dana Republike, iako je Jugoslavija nestala, zadržala se tradicija svinjokolja u užičkim krajevima. Bez pršute, slanine, čvaraka, kobasica nezamisliva je zimska trpeza, posebno u selima.

Iako živi tri decenije u Požegi, Branko Lazarević sačuvao je domaćinstvo u selu Zaselje. Malinjak je prekrio sneg, šljive su davno obrane, a podrum krcat rakijom dopunio je i ovogodišnjom prepečenicom. Tridesetak kokošaka podmiruje potrebe i za porodice sina i ćerke. Preko puta tora, koji je zimsko utočište za deset ovaca, nalazi se obor sa dve svinje od po 200 kilograma. Kraj novembra već je tradicionalno rezervisan za svinjokolj.

Svinje se hrane na prirodan način

Porodica Lazarević obezbediće mnoštvo mesnih prerađevina. "U ovom kraju je to tradicija u svakoj kući, a u ovom domaćinstvu oko šest decenija, još od dede Obrada, od oca sam preuzeo ja, a naslediće moj sin Dejan. Na taj način imamo masti, slanine, čvaraka, kobasica, kavurme koji zadovoljavaju sve naše potrebe za zimski period. A to je sigurno i zdravija varijanta nego meso u mesarama. Ovde znamo sa čim smo hranili svinje, jer uglavnom su jele ono što se ne pojede u našem domaćinstvu, a pored "splačina" ili pomija, hranimo ih na prirodan način", kaže Branko Lazarević. Iako kupuju meso u gradu, kada nestanu zalihe sa sela, ipak je ukus domaće svinje daleko bolji. Ne strahuje od evropskih standarda, jer ono što proizvede na selu ne ide na tržište, već podmiruje potrebe svoje porodice.

Kvalifikovanih mesara nema puno

Zbog zakona o dobrobiti životinja mnogi mesari ne rizikuju i na human način vrše usmrćivanje životinja kaže Miloš Ješić, koji tvrdi da to radi specijalnim pištoljem. Za njega posla u ovom periodu ima svaki dan, jer nema puno kvalifikovanih mesara u požeškom kraju. "Ovo je meso gajeno u selu, zdravo naše, a ono što se uvozi može da ima i trihinelu i to može da bude kancerogeno kad se suši, ali kod nas ne može. Ovako se radilo pre sto godina, tako radimo i sad, što se tiče obrade mesa", tvrdi Ješić.

Seoski domaćini nemaju poverenja u industrijske produkte, pa zato pribegavaju tradicionalnom načinu pripreme mesa. "Mi znamo sa čim hranimo svinju, to je najprostije rečeno. Zato nećemo odustajati od tradicionalnog načina uzgoja i obrade mesa i ovog našeg domaćeg proizvoda", kategoričan je i tridesetogodišnji Milorad Perišić, iz susednog sela, koji u svinjokolju pomaže kod Lazarevića.

Obavezan pregled mesa u veterinarskoj stanici

Meso se obavezno pregleda u veterinarskoj stanici. Doktor veterinarkse medicine Dragoljub Bulić, potvrdio je Branku Lazareviću ispravnost mesa. "Ove godine srećom, nismo imali nijedan slučaj trihinele. Ljudi su postali oprezni redovno pregledaju meso, jer znaju da se sa trihinelom živi, ali se sa njom i umire. Jednom kada uđe u organizam, trajno parazitira u vama i napada mišiće koji su bogati krvlju".

Nakon potvrde veterinara o ispravnosti mesa, meso se pre sušenja obavezno degustira pečeno na roštilju. Za porodicu Lazarević posečenje svinja (svinjokolj) je društveni događaj i povod za okupljanje porodice, komšija, prijatelja i povod da se zapeva, zasvira i napravi dobar uvod za predstojeće zimske dane. Meso će na sušenje tek za nekoliko dana, koliko treba da provede u salamuri, a potom će biti izloženo dimu bukovog drveta, po čemu su prepoznatljivi užički tradicionalni suvomesnati specijaliteti.