Svinjokolj - tri dana se sprema, tri rasprema. A da li se isplati?

Nekada, upravo današnji dan, 29. novembar, u našim selima se tradicionalno obeležavao i klanjem svinja. Ipak, tada je broj ovih životinja bio mnogo veći, a od 2018. do 2023. godine njihov broj u Srbiji smanjen je za čak 30 odsto. Danas, kada godišnje uvezemo više od 40.000 tona svinjetine, običaj svinjokolja zadržao se kod domaćina koji kažu da im je ovo najisplativiji način da obezbede godišnje zalihe mesa i mesnih prerađevina.

Šta kažu brojke?

Brojke nedvosmileno pokazuju da interesovanje za uzgoj svinja konstantno pada, dok uvoz svinjetine raste.

Rezultati popisa poljoprivrede iz 2023. pokazali su da je broj svinja u Srbiji iznosio je 2.263.705, što je 30,7 odsto manje u odnosu na anketu o strukturi poljoprivrednih gazdinstava iz 2018. Ukupan broj svinja na popisu poljoprivrede iz 2012. bio je 3.403.288. To znači da je za 11 godina njihov broj smanjen za 1.139.583.

Prema podacima koje nam je dostavio Republički zavod za statistiku, za prvih devet meseci ove godine uvezli smo 34.240 tona svinjskog mesa, u vrednosti od 115.810 miliona evra. Po kategorijama uvoza, svrstani su trupovi, polutke (sveži i rashlađeni), butovi, plećke i komadi, sa kostima (sveži), kao i ostalo svinjsko sveže, rashlađeno ili smrznuto meso. Najviše mesa je uvezeno iz Rusije, Španije, Holandije, Mađarske, Austrije, a na listi uvoznika su i Belgija, Slovenija, Danska, Francuska, Rumunija, Irska, Kipar, kao i  Kina.

Tokom 2023. godine uvezli smo ukupno 43.178 tona svinjskog mesa koje smo platili 147.912 miliona evra. Godinu dana ranije, 2022., u Srbiju je uvezeno 44.050 tona ove vrste mesa u vrednosti od 113.896 miliona evra.

Da li svinjokolj odlazi u zaborav?

Ipak, onima koji su se spremili za svinjokolj, ove brojke ne znače mnogo, pa je sezona klanja svinja u selima uveliko počela. Oni koji nemaju svoje svinje, a smatraju da je isplativije da se obezbedi meso na ovaj način, kupiće tovljenike, organizovati svinjokolj i spremiti ono što najviše vole.

Zato se ovih dana pitaju kakva je ponuda i kolike su cene, upravo zbog toga što se godinama unazad govori o smanjenju broja svinja, niskoj ceni koja ne pokriva troškove proizvodnje i samim tim - slaboj ponudi. 

Pa ipak, ukoliko ovih dana krenete u kupovinu u kasapnicu po sveže meso ili suhomesnate proizvode, kulen, švarglu, odlučite se za malo dimljene slanine ili 200 do 300 grama čvaraka moraćete da pripremite dosta novca. Za mnoge, meso i prerađevine su skupi te misle da je i ove godine, svinjokolj mnogo isplativiji za kućni budžet.

Situacija u svinjarstvu sve težaa

I dok mnogi kažu kako im je kupovina tovljenika veliki izdatak, uz obrazloženje da je živa vaga skupa, sa druge strane, proizvođači insistiraju da nije. Objašnjavaju da tov traje, podrazumeva kvalitetnu hranu i svakodnevni rad.

Zvonko Molnar iz Đurđeva trenutno u objektima ima oko 200 svinja. Kaže nam da radi na dva fronta, bavi se svinjogojstvom i ratarstvom. Teško je, posebno zbog toga što je suša dobrim delom uništila rod - stočnu hranu.

Za kvalitetnije meso uskratite svinjama hranu najmanje 12 sati i pazite na stres

"Tovljenici od 130 do 150 kilograma ovih dana koštaju oko 250 dinara po kilogramu. Interesovanje nije baš na zavidnom nivou, ali onaj ko trenutno ima više od 100 tovljenika mora da ih prodaje da bi ubacio novu turu", kaže naš sagovornik napominjujući da je svake godine situacija u svinjarstvu teža i da se jedva "spaja kraj sa krajem".

Prodaja suhomesnatih proizvoda je daleko isplativija

Uzgajivač svinja Srđan Erak iz Kuzmina godišnje utovi oko 700 tovljenika. Veći deo prodaje klaničarima, a ostatak završi u preradi. Pre nekoliko godina suočio se sa gubicima, pa je baš zbog toga otišao korak napred i pravi suhomesnate proizvode za prodaju.

"Da bi se svinje utovile od 15 kg do 110, 120 kg treba ih hraniti kvalitetnom hranom sedam meseci. Veliki je to posao", kaže nam on i dodaje da su njegovi proizvodi kvalitetni i da ih stalnim kupcima može lako prodati.

Tovljenike ne prodaje na komad, a suhomesnati proizvodi su namenjeni onima koji ne praktikuju svinjokolj, nemaju uslova za to, a žele prave domaće proizvode.

"Pravim dve vrste kulena, u štapu i u kati, sremsku kobasicu i slaninu, sve sušim na bukovoj piljevini dve do tri nedelje, a onda meso ide na promaju. Prodajem posredstvom društvenih mreža i mnogo radim na marketingu, ako znam da proizvedem moram znati i da prodam."

Najlakše je kupiti u mesari

Miroslav Salak iz Đurđeva ovih dana prodaje tovljenike i kaže da je interesovanje kupaca slabo, a cena je 250 dinara po kilogramu.

"Kupci kažu da im je skupo, a mi proizvođači znamo koliko se uloži u tu proizvodnju. Svake godine interesovanje je slabije, neće niko da kolje, mnogi ne vole iznutrice, papke, neće da se prljaju", kaže naš sagovornik.

Objašnjava da je svinjokolj veliki i ozbiljan posao kada se tri dana sprema, a tri rasprema. Ipak, domaćinstvo tada za nekoliko meseci ili za čitavu godinu obezbedi meso, mast, slaninu, kobasicu.

Mnogima je, kako kaže, najlakše da kupe u mesari. Jedino starije generacije u selima poštuju ove običaje, jer svinjokolj je daleko isplativiji za one koji imaju uslova za to nego da kupe meso i suhomesnate svinjske proizvode u marketima i mesarama. Recimo, ovih dana najniže akcijske cene u velikim marketima iznose 790 dinara za kilogram svinjskog buta, 850 dinara za svinjski kare, sveža svinjska rebarca su oko 900 dinara, a dimljena i barena slanina su godinama na ceni.

Kakve su cene na stočnim pijacama? 

Prema poslednjem izveštaju STIPS-a, cena prasića i tovljenika je u porastu u mnogim regionima. Tako je cena prasadi težine od 16 do 25 kilograma dostigla iznos od 540 din/kg na stočnoj pijaci u Loznici, što ukazuje na rast cene u odnosu na prethodni period. U klanicama na području južnobanatskog regiona je zbog jako slabe ponude, a povećane tražnje protekle sedmice, došlo do rasta otkupne cene prasadi, težine od 16 do 25 kilograma. Dominirao je iznos od 360 din/kg.

Rast prodajne cene tovnih svinja, težine iznad 120 kilograma, zabeležen je tokom protekle sedmice na pijaci žive stoke u Kraljevu, gde je dominirao iznos od 260 din/kg. U klanicama na području raškog regiona došlo je do rasta otkupnih cena prasadi, od 16 do 25 kilograma, na 360 din/kg, tovnih svinja obe kategorije na 220 do 240 din/kg i krmača za klanje na 200 din/kg. 

Udruženje odgajivača svinja: Domaća proizvodnja je ugrožena

Podsetimo, Udruženje odgajivača svinja Srbije nedavno se oglasilo saopštenjem u kojem su naveli da je domaća proizvodnja svinja ugrožena, kao i da je velika kriza na našem tržištu nastala zbog nemogućnosti prodaje domaćih svinja i davanja prednosti uvoznicima. Kako su napomenuli, otkupna cena tovljenika je pala u proteklom periodu za više od 30 odsto, dok su cene mesa u maloprodaji gotovo na istom nivou, osim sporadičnih akcija.

Udruženje odgajivača svinja Srbije: Nemamo dovoljno mesa za svoje potrebe

"Domaće farmere dodatno ugrožava zabrana izvoza svinjskog mesa u EU zbog brojnih nerešenih pitanja, na prvom mestu i dalje prisutne ASK (afričke svinjske kuge)", naveli su iz ovog udruženja. 

Ističu da je paradoks to što "danas uvozimo meso za 60 do 70 odsto svojih potreba, a izvozimo žitarice."