U kozarstvu oprezno vremenom i znanjem proširivati proizvodnju

Proteklih godina kozarstvo je u našoj zemlji počelo da se razvija osnivanjem većih ili manjih farmi, a proizvodnja i popularizacija mleka, sira, jogurta vlasnicima mlečnih koza na zahtevnom tržištu donosi stabilan prihod. Ipak mnogi koji su se okušali u ovom poslu tvrde da je osnivanje farme velika investicija koja se nikako ne može isplatiti preko noći.

To tvrdi i Žarko Žutković iz Nove Gajdobre koji je između ostalog držeći do zdravih životnih navika prva grla alpino koza nabavio pre nekoliko godina, a sada lagano korak po korak i veoma oprezno unapređuju svoju farmu.

"Pre dve godine kupio sam tri alpino koze kako bi porodica imala dovoljno zdravog, kvalitetnog mleka. Otac je ranije držao i koze i ovce pa sam imao nekakvo početno iskustvo. Trenutno imam više od 30 grla", kaže Žutković napomenjujući da je još uvek početnik u ovom poslu i da je potrebno kako vremena tako i znanja ali i sigurno tržište da bi posao bio profitabilan.

Način ishrane i zdravstveno stanja grla presudni faktori

Svaka koza na farmi Žutkovića daje oko tri litara mleka, deo odmah prodaju, a od ostatka prave mladi sir, sitan sir, kiselo mleko, a i surutka ima svoje kupce. Mleko je kvalitetno, obzirom da naš sagovornik vodi računa o ishrani koza hraneći ih isključivo detelinom, kukuruzovinom, sojinom slamom, a daje im tritikale i kukuruz.

"Način ishrane i zdravstveno stanja grla su presudni faktori. Nikada koze nisam hranio koncentratima samo sa hranom sa naših njiva. Oko pripreme hrane ima dosta posla, sve to treba obaviti tokom leta, često kada su najveće vrućine ali je to prava domaća hrana koja umnogome utiče na količinu i kvalitet mleka", kaže naš sagovornik i dodaje da od tri litra koliko jedna koza dnevno da, na hranu treba odbiti jednu litru mleka.

"Koza, kako se to kaže, potroši jednu litru meka, a ostalo ostaje vlasniku. Litar mleka prodajem po 100 dinara, računica je jasna, a treba joj dodati i jarad. Mušku jarad prodajemo, a žensku ostavljam i kasnije obavljamo selekciju, tako da ostaju samo najkvalitetnija grla", kaže Žutković, odnedavno član prve kozarske zadruge.

Lakši nastup na tržištu uz zadrugu

Žutkovićeve, ali i ambicije Radivoja Popovića iz Veternika, Sime Kovačevića iz Suseka, Igora Ilića iz Futoga doveli su do toga da zajedno krajem protekle godine osnuju prvu kozarsku zadrugu "Podunavski kozari" kako bi zajedno radili, sarađivali i jedni drugima pomagali.

"Svedoci smo da mala poljoprivredna gazdinstva nisu dovoljno prepoznata, ali ako nastupamo zajedno imamo veće šanse, bolju poziciju. Kao članovi zadruge možemo lakše i uspešnije nastupiti na tržištu, na primer ponuditi proizvode marketima i pijacama", kaže stočar iz Nove Gajdobre dodajući da za sada sa svog malog gazdinstva može prodati sve što proizvede, zato ima plan da poveća broj grla na 50 grla i da mu kozarstvo bude osnovna delatnost, a ne dopunska kao sada.

Zato i završava objekat kako bi stado imalo još bolje uslove, a dobro bi došla i jedna mala mlekara obzirom da planira da pored sitnog i mladog sira započne proizvodnju tvrdih dimljenih sireva sa različitim začinskim i aromatičnim biljem.

"Moja supruga Marija pravi odlične sireve, prodajemo ih u selu, a nosimo i na kućnu adresu u okolna mesta, najčešće Bačku Palanku, Čelarevo, Maglić. Kilogram mladog i sitnog sira košta 700 dinara, kiselo mleko je 150 dinara, a litar uvek tražene surutke 70 dinara. Od samog starta, od kako smo za nas napravili prvi kilogram sira, prerada mleka nam je cilj", rekao je Žutković, dodajući da ovaj posao kao i svi ostali u poljoprivredi nije ni malo lak, a na početku treba biti uporan i obazriv i posle širiti stado kako bi proizvodnja bila ozbiljnija i profitabilnija.