U stočarskoj proizvodnji nema praznika

Dok većina u industrijskoj proizvodnji zajedno sa svojim dobavljačima i transportnim uslugama smanjuje obim poslovanja pred decembarske praznične dane, a neki čak idu i na kolektivne godišnje odmore, u poljoprivredi je situacija malo drugačija.

Na tržištu je ovih dana povećana tražnja i kupovina poljoporivredno-prehrambenih proizvoda za prazničnu i novogodišnju trpezu. Stoga su u nekim granama ove proizvodnje, naročito u stočarstvu, povećani proizvodnja i plasman namirnica životinjskog porekla, poput raznih sireva, odnosno suvog i sirovog mesa. Dok ratari i drugi poljoprivredni proizvođači, tokom zime kada biljke miruju, imaju smanjen obim rada, stočari nemaju ni jedan dan odmora. Domaće životinje u uzgoju, tovu ili one koje proizvode mleko moraju neprekidno konzumirati hranu i vodu, a takođe, imati čiste objekte i idealne uslove. Sve to je bez ljudskog rada nezamislivo.

Nema odmora za stočare

Odgajivači tovnih goveda, mlekari, živinari, odgajivači svinja, ovaca, koza, ribe i ostali, vrlo dobro znaju osnovni faktor svoje proizvodnje, a to je hrana. Nijedna od pomenutih stočarskih grana i ribarstvo ne trpe loš kvalitet ili čak deficit hrane. To se gotovo sigurno naposletku odražava na konačan proizvod. Biološki karakter ove proizvodnje zahteva stalni nadzor i brigu o životinjama, a to se na kraju svodi na sistem rada "0-24". Goveda, kokoške, pilići, ovce, svinje, koze i druge domaće životinje svakog dana, baš kao i čovek, moraju da unose hranu, zbog bazalnih, metaboličkih, telesnih potreba, takođe i zbog stresa, te napora proizvodnje naročito mleka i mesa kod tovnih goveda. Farmer, dakle, svakodnevno mora da obezbedi kvalitetnu hranu i vodu, odnosno da je u određeno vreme servira životinjama kroz prehrambeni hodnik ili u posebne hranilice i pojilice. Takav sistem rada ne poznaje slobodan vikend, neradni dan, godišnji odmor ili praznike. Potrebu za hranom i vodom domaće životinje imaju svakog dana. One u sistemu gajenja ne mogu same sebi priuštiti hranu i vodu, pa je farmer osoba koja brine o tome.

Neprekidan rad u "industriji pod vedrim nebom"

Često poljoprivredu nazivaju "industrijom pod otvorenim nebom". Ona kao takva mora da se prilagođava različitim, a u poslednje vreme vrlo promenljivim, vremenskim uslovima. U drvnoj industriji na primer, stolar svoj proizvod može ostaviti i dovršiti ga neki drugi dan, a da to nema negativnih posledica za konačni proizvod. Tako nešto je u poljoprivredi nemoguće. Svaka prevremena i zakasnela berba ili setva se na kraju odražava na kvalitet proizvoda. Mleko, nakon muže, mora odmah da se plasira ili sačuva nekoliko dana u laktofrizima, sa posebnim uslovima čuvanja, pa onda prosledi u mlekare. Pilići brojleri, posle predviđenog vremenskog perioda, 38-42 dana tova, postižu lošije rezultate u konverziji hrane i pojedu više nego što je potrebno po tabeli, ukoliko se u predviđenom periodu ne transportuju na klanje. Postoji još dugačak niz primera u kojima poljoprivredno-prehrambeni proizvod, a i sama proizvodnja, ne trpe ni jedan dan odlaganja ili preskakanja. Sve to se onda svodi na stalni rad od 365 dana u godini. Razlika je jedino u pojedinim granama poljoprivrede kada leti ili zimi tražnja na tržištu ima manji ili veći obim rada.

Rad i trud poljoprivrednika malo se cene

Ako se uzme u obzir trud i rad poljoprivrednika ili farmera, sa svim navedenim činjenicama o neprestanom radu i brizi bez slobodnih dana, svest o njihovom krajnjem proizvodu bi trebala da bude drugačija nego što je danas. Često se poljoprivreda degradira u poređenju sa drugim granama industrije. Međutim, ne treba zaboraviti da čovek svakog dana mora da jede i pije vodu, a upravo sve što mu je za to potrebno pronalazi i dobija od poljoprivredne proizvodnje. Nažalost, rad i trud poljoprivrednika danas se ne cene dovoljno, a i institucije koje bi trebale da štite poljoprivrednike svoj posao ne odrađuju u onoj meri u kojoj se to od njih očekuje.

Foto: clare.photoshelter.com